Dr Siniša Siki Pavlović: GLUMAC ZA ZLATNI RAM (9)

Recitator, glumac, košarkaš, lekar. To je Siniša Siki Pavlović. Poznato lice našeg grada. Aktuelni je načelnik Infektivnog odeljenja u Opštoj bolnici „Stefan Visoki“. A ovo je priča za zlatni ram.

Rođen je 16. juna 1964. godine u Bihaću. Stariji je sin lekarskog bračnog para Branke  i Tomislava. Njegov otac bio je lekar internista dijabetolog. Majka je infektolog u penziji. Oboje su lekarski poziv započeli u Bosni i Hercegovini.

Bilo je to odmah po završetku Medicinskog fakulteta u Beogradu. Venčani kum je telefonom nazvao poznanika na visokom položaju.

„Imam dva mlada lekara…“

„Neka dođu!“ – kazao je glas s druge strane žice, ne sačekavši da kum Pavlovića završi misao.

Odmah su se spakovali i krenuli put Bihaća. Bio je početak šezdesetih godina minulog veka. Dobili su stalni posao, rodila im se ćerka Sonja a potom i prvi sin, Siniša. Maja 1971. godine svet je ugledao njihov drugi sin, Saša. Već u junu opet su  pakovali kofere. Lekarsku karijeru nastavili su u Smederevskoj Palanci.

U tom gradu je Siniša postao đak prvak. U Osnovnoj školi „Heroj Ivan Muker“ u svet znanja uvodili su ga Desanka i Tomislav Stojković. Oboje učitelji  na dobrom glasu.

-O njima mogu reći sve najbolje“ – predočava Siniša. -Naučili su me mnogo čemu. Razvili su kod mene osećaj odgovornosti i otkrili mi lepotu učenja i sticanja znanja. Usadili su  mi i ljubav prema deci.

Siniša je bio odličan đak. Osmogodišnje školovanje krunisao je Vukovom diplomom.

Iz osnovačke klupe kročio je u pozorište. Bilo je to u trećem razredu. Na priredbi, povodom Dana škole, otpevao je „Crvene makove“. Tu ga je zapazila glumica i reditelj Ljubica Mitrović. Pozvala ga da igra u predstavi „Cvrčak i mrav“. U Gradskom pozorištu dobio je prvu ulogu – Cvrčka. Bela svetla pozornice su ga osvojila i rascvetala u njemu ljubav prema glumi.

Igrao je potom u predstavama „Klikeraši“, ,,Kameni kurir“, „Čikina kuća“, „Večiti studenti“… Podugačak  je spisak uloga koje je tumačio. I  još ih niže u venac vlastite glumačke karijere.

Tome je prethodilo uspešno učešće na smotrama recitatora „Pesniče naroda mog“. Osvajao je i vredne nagrade. Učestvovao je i na mnogim akademijama povodom proslava državnih praznika.

Uporedo s tim marljivo je učio i spremao se za životni poziv. U Školi „Goša“ završio je dve godine usmerenog obrazovanja. Potom je nastavio školovanje u Gimnaziji – smer citologija i citogenetika. Nakon srednje škole upisuje  u Beogradu, i 1989. godine završava, Medicinski fakultet.

Ubrzo se zaposlio u lozničkoj kući zdravlja „Dr Radenko Marin“, koja ga je rasporedila na radno mesto lekara u Beloj Crkvi, udaljenoj 36 kilometara od opštinskog središta. U tom mestu je – kako naglašava – „ispekao zanat“. U Loznici je dobio specijalizaciju infektologije koju je završio 1998. godine. U tom gradu se oženio i 1992. dobio ćerku Vanju. Ona je student književnosti. Piše poeziju.

Učio je i pripremao se za životni poziv, ali glumu nije prekidao. Igrao je  i u lozničkom pozorištu. I to veoma uspešno. Na Međunarodnom festivalu odraslih za decu, koji se održavao u „Zvezdara teatru“ u  Beogradu,  dobio je nagradu za najbolju epizodnu ulogu u predstavi „Uspavana lepotica“. U tom pozorištu ostvario je  još nekoliko zapaženih rola.

Godine 1999., nakon završetka bombardovanja, vratio se u Smederevsku Palanku. Zaposlio se kao lekar infektolog u Opštoj bolnici „Stefan Visoki“. Sada je načelnik Infektivnog odeljenja. U Gradsko pozorište  vratio se na velika vrata. Već 2000. godine ponovo je stao na „daske koje život znače“.

-Akademski slikar i reditelj Miomir Jelić pozvao me da igram u predstavi „Ruženje naroda u dva dela“ po tekstu Slobodana Selenića“- navodi Siniša. -Poverio mi je ulogu Obrada  Cvetkovića. To je bila izuzetna predstava kojom se naše Pozorište plasiralo za 42. Republički festival u Kuli. Mene je gluma prosto opčinila i nastavio sam da igram u mnogim predstavama. Spomenuću samo neke: „Putujuće pozorište Šopalović“, „Večera budala“, „Pukovnik Ptica“, „Čudo u Šarganu“, „Atentat“, „Mišolovka“…

U „Mišolovci“ je igrao glavnu ulogu. Svakoj je, inače, prilazio veoma ozbiljno. Zato ga je publika tako žestoko i često nagrađivala aplauzom.

-U pozorištu sam proveo mnoge nezaboravne dane i noći – sa  zadovoljstvom iznosi naš sagovornik. -Naročito su nezaboravni susreti u Klubu našeg teatra. Mnogo  sam i proputovao zahvaljujući amaterskom bavljenju glumom. Gostovali smo u skoro svim krajevima. Upoznao sam mnoge dobre i nasmejane ljude.

Siniša Siki Pavlović igrao je u predstavama koje su na scenu postavljali „domaći“ i gostujući reditelji. Među njima su bili: Ljubica Mitrović, Velja Mitrović, Miomir Jelić, Aca Mitrović, Miroslav Jozić i drugi. U sećanju nosi mnoge lepe trenutke sa dugih i iscrpljujućih proba.

-Meni su reditelji svojim  umećem pomagali da do najsitnijeg detalja uđem u lik koji tumačim – napominje Siniša. -Igrajući sa iskusnim glumcima i radeći sa dobrim rediteljima, naučio sam mnogo toga što je potrebno jednom glumcu: od gegova i pokreta do ljubavi prema hramu Boginje Talije. Sve je to za mene bilo – i još je – veoma očaravajuće.

Ove godine je i četiri decenije od kako je igrao u „Klikerašima“. Danas je – može se reći – zreo glumac. Gradsko pozorište je njegova druga kuća u kojoj je proveo mnoge divne trenutke i doživljavao ovacije na otvorenoj sceni. Jednom glumac, uvek glumac – u njegovom  slučaju nije fraza. Pozorište je  njegov život.

(Napomena uredništva: razgovor je vođen 2015. godine.)