Vekovnik palanačkog pozorišta (6)
Poslednja predstava pozorišnih diletanata „Zavoda“ je istorijska drama „Đakon Avakum“ Mihaila Sretenovića 13. jula 1944. godine na sceni „Centrala“. Započeta Molijerove „Škola za žene“ neće imati premijeru, jer septembra meseca i poslednji službenik napušta „Zavod“, koji prestaje sa radom.
**
Pošto je upoznao mogućnosti ansambla, Masuka postavlja komad „Vračara Božana“ Slavomira Nastasijevića. Biće to novo iskustvo glumaca u odnosu na ono koje su stekli radeći sa Svetozarom Popovićem i Dušanom Markovićem. Ovoga puta ispred sebe su imali pravog profesionalca. 26. avgusta 1944. godine je održana premijera predstave „Vračara Božana“ u kojoj će nastupiti neki novi glumci, koji će, u kasnijim godinama, činiti okosnicu ansambla.
**
Rat se bližio kraju, veliki broj građana mobilisan je i upućen na Sremski front, sa njima su i dojučerašnji glumci. O tome Nenad J. Ristić piše: „Tih dana će časno biti spuštena zavesa na sceni kod ’Centrala’, a članovi pozorišta biće poslati na Sremski front, na obale reke Bosut gde su oni često umeli da uz ’milikerc sveću’ večerima recituju Bojićevu ’Plavu grobnicu’ tiho. Pozorište i tu nije dalo mira. Tako reći čitava grupa je bila mobilisana…, Sava Živančević, Radomir Jelić Dola, Novo Čogurić, Moma Rakić, Sveta ‘Bajdara’, Pera Mitrović, Vasić, Petrović… Svako je posle Srema krenuo svojim putem, a neki su se vratili svojoj ljubavi – Pozorištu.“
**
Bogatstvo repertoara u ratnim godinama, koje su nosili „Pozorište Crvenog krsta”, „Jaseničko pozorište”, kako mu je kasnije dat naziv, potom „Jaseničko povlašćeno narodno pozorište”, pozorište „Obveznika nacionalne službe”, i „Diletantske grupe Zavoda za prinudno prevaspitavanje omladine”, upotpunjeno putujućim pozorišnim trupama koje su posećivale Palanku, biće prekinuto. Zavesa je spuštena na ratna pozorišna zbivanja, ali zavesa je pala i na nemačku okupaciju grada. Sloboda je stigla u Palanku, ali ne i u druge krajeve.
