Вековник паланачког Позоришта: РАТНЕ ГОДИНЕ И ОБНОВА ПОЗОРИШНОГ АМАТЕРИЗМА (2)
“Позориште је благо човечанства и његову историју желе и траже сви културни народи. Позориште је историја човека.
„Medio in vita in theatro sumus.“
**
Наставак позоришних догађања која све више придобијају публику али и нове чланове – глумце је са једночинкама „Мува“ , „Кијавица“ и „Срећа“ на сцени у „Централу“ осмог јануара 1942. године. Инжињер Светозар Поповић Куфер у Паланку је дошао 1940. године у фабрику А.Д. „Јасеница“. Будући да је био привржен позоришту, а знајући могућности ансамбла Позоришта црвеног крста, из његових ранијих наступа, поставља на сцену комад „Ђидо“ Веселиновића-Брзака. Премијера се догодила осмог фебруара 1942. Делимична реконструкција поделе урађена је на основу групне фотографије ансамбла „Ђида“. Са „Ђидом“ Светозар Поповић Куфер најављује блиставу каријеру редитеља.
**
Нису само паланачки глумци дочаравали позоришне чаролије својим суграђанима. У Паланку су навраћале путујуће позоришне трупе, као што је гостовање Уметничког позоришта Удружења глумаца Србије, који су одиграли „Хасанагиницу“, „Лако је мушкима“, „Зоне“, „Мала“, „Др“, „Зулејка“, „Ивкова слава“, „Хоће жене да виде Папу“, „Девојачка клетва“, „Моје жене“, „Породица Бло“. Задњег дана гостовања одиграли су представу „Зулумћар“ за сиромашне у општини, а приход предали Општини.
**
„Два цванцика“ Милована Глишића одиграна су петнаестог марта 1942. године у „Централу“. На основу фотографије и овде је реконструисана подела улога као у случају „Ђида“ Честа играња представа донела су пунију касу Црвеног крста тако да је он лакше испуњавао постављени задатак – помоћи сиромашним логорашима. Безброј пакета биће послатo ратним заробљеницима у Немачку од прихода који је оствариван продајом улазница.
У избору комада водило се рачуна да се публици прикаже оно што јој је познато па су тако комади Радослава Веснића „Путем искушења“ и „Обичан човек“ Бранислава Нушића били поново на репертоару. Током 1942. године играју се једночинке „Параграф“ и „Жућа хаубичар“ у склопу шарених програма, популарно названим „Џумбусана“.
„Џумбусана“ је био полукабаретски програм који је глумачком ансамблу служио да остане у континуитету игре, али и да се одмори од напорних представа и припрема. Следеће представе су „Београд некад и сад“, „Џумбусана“ и крајем године „Девојачка клетва“ Љубинка Петровића.
**
Почетком рада „Националне службе за обнову Србије “ на регулацији корита реке Јасеница у лето 1942. године у Паланци долази до формирања дилетантске позоришне секције. Нову драмску секцију чинили су обвезници Националне службе из Београда уз помоћ једног дела глумаца постојећег позоришта. По налогу мајора Јовичића, старешине Четврте групе обвезника „Националне службе за обнову Србије “, Александар Огњановић режира дело Славомира Настасијевића „Несуђени зетови“. Не желећи да ризикује са глумцима почетницима, Огњановић за премијеру ангажује професиналне глумце из Београда за поједине улоге. Током рада на представи помагао му је писац Славомир Настасијевић. Премијера је одржана 23. августа 1942. године врло успешно, како бележи лист „Ново време“: „Културно-просветна делатност Националне службе за обнову Србије све се јаче манифестује. Свуда где раде обвезници ове службе основане су позоришне, музичке, књижевне и спортске секције. Нарочиту активност показали су обвезници у Смедеревској Паланци. Особито је агилна позоришна група обвезника, коју сачињавају млади и талентовани глумци. Они спремају „Несуђене зетове“ од Славомира Настасијевића, у чијим је припремама учествовао и сам писац који је ових дана боравио у Смедеревској Паланци. Представа се даје 23 о.м. и публика из Паланке са нестрпљењем чека да види резултате напора ових вредних младића. Приход са представе намењен је заробљеницима и избеглицама.
**
„Ново време“ бележи 22. августа 1943. гостовање Повлашћеног позоришта Удружења глумаца „Шумадија“ Владе Страгарца са следећим репертоаром: „Коштана“, „Зона Замфирова“, „Ваљевска подвала“, „Несуђени зетови“, „Две сиротице“, „Мадам Сен-Жен“, „Два наредника“ и „Сеоски лола“.