ГОДИНА КОЈУ СУ ПОЈЕЛИ НАПРЕДЊАЦИ! (Преобимно је и није за свачије очи и свачији стомак!)
Присетимо ли се свих обећања у предизборној кампањи за прошлогодишње локалне изборе (24. април, 2016.) и свог оног ентузијазма који је уследио одмах након објављене победе, све што данас може да нам одзвања у ушима су афере. Могуће је да није баш примерено честитати годишњицу власти спочитавањем властодршцима за све учињено или неучињено, али чак ни код њих нема слављеничких бубњева, јер су и сами свесни колико их је реалност освестила у односу на те недосањане снове. Но, да кренемо редом…
МИЛИЋЕВ РЕЖИМ (Од 29.05.2016. – 16.12.2016.)
- Најхитније решавање проблема са водоснабдевањем.
Својих 6 и по месеци владавине, Петар Милић и јесте декларативно посветио овом проблему, као што је и најављивао у предизборној кампањи, али не и решењу. Тај период ће и остати упамћен као најсушнији у историји ове Општине, што се тиче водоснабдевања. Упркос некаквом популизму да су рестрикције повремено укидане, бар што се тиче дневног термина, све бројке из несрећног #отровода иду у прилог чињеницама, да никада није био мањи доток из Трновча, као и свеукупна количина воде која је долазила у локално постројење #отровода.
- Привођење, процесуирање и утамничење одговорних за затечено стање у Општини по преузимању власти.
Иако је већи део кампање био посвећен управо обећању грађанима, да ће добити бар какву-такву сатисфакцију за све оно што их је тиштило годинама и што су могли да виде и чују, нарочито у саопштењима несрећних напредњака, до дан-данас, а под Милићем првенствено, није се макло са мртве тачке. Нити ЈЕДНА особа није приведена, ни процесуирана, а камоли утамничена. Нема чак НИТИ једне кривичне пријаве против одговорних; веровали или не. Дакле, након годину дана напредњачке власти, имамо само пар реваншистичких смена и ништа више. Нико крив, нико одговоран!?
- Лажни инвеститор из Немачке.
Можда би ово предизборно обећање многи ставили у сегмент са аферама, али пошто се ради о јасној злоупотреби утицаја на бирачку вољу, скандалозно је да се за ову превару нико није извинио грађанима. Можда сте и заборавили, али тим предизборним обећањем су понизили сваког становника ове Општине, а у пакету са тим нам још довели Зорицу Брунцлик и Кемиша, као гарант те инвестиције. Но, каква гаранција, такво и испуњење. Мислим да се ти музичари данас стиде у чему су саучествовали, а напредњаци беже од те теме као Ђаво од… Милића.
- Измиривање свих заосталих зарада, доприноса, накнада… и деблокада свих Јавних предузећа и установа.
Ово предизборно обећање је мени деловало сумануто још кад је и изречено. Неоспорно је да нису били ни свесни размера презадужености Општине, али је медиокритетска демагогија пресудила да се и са овим свесно обрукају. Сећам се да су након избора, први извештаји и прве бројке о презадужености Општине заокружени од стране Петра Милића (за говорницом) на 2.34 милијарде динара, па је и то деловало шокантно, а пре избора су инсинуирали да се ради о дуговима од 4, 5 и 6 милијарди или 4, 5 и 6 годишњих буџета Општине!? Тек много касније је утврђено да су били неСНСпособни и дугове да утврде, а камоли да се баве измиривањем до обећаног нивоа.
- Реконструкција локалне инфраструктуре, а првенствено путне мреже и тротоара.
Одмах по преузимању власти, локални напредни кадрови су се разлетели, како би другоме увалили овај и дан-данас горући проблем. Наравно, довукли су извођаче из ПЗП-Пожаревац, који су убрзо и одрадили деонице које спадају под њихову надлежност, али без утрошеног динара локално. Остале путеве у Општини, као и тротоаре, нису ни пипнули, јер су за такве радове неопходна средства из локалног, презадуженог и већ опљачканог буџета. Требало би их данас питати, да ли су грађанима обећавали у име ПЗП-Пожаревац или у своје, како бисмо знали, да ли на следећим изборима да гласамо за те Пожаревљане.
- Озбиљнији приступ уређењу и чистоћи у Општини.
Прљанковил већ деценијама оправдава своје, много касније стечено, непопуларно име. Сви памтимо како су напредњаци спочитавали Кенану (некадашњем Председнику општине) проблеме око уређености и чистоће, нарочито градског дела Општине. Спочитавали!? Преслаба реч. Сликали су контејнере, ђубре, прљавштину… и више времена проводили по мини-депонијама са фото-апаратима, неголи што су бринули о личној хигијени. А шта су они променили? Апсолутно ништа! И данас видимо те исте слике, само свежијег датума, али сада им није крив Кенан, већ неуредни грађани. Ма да; увек је неко други крив, само нису криви они који су обећавали.
Било је још предизборних обећања – НИТИ ЈЕДНО нису испунили, али ми је мука да више бавим тим њиховим лажима, а они и овако немају ни стида ни образа да би се било за шта извинили локалном становништву.
Е, зато ћу прећи на афере…
- Намиривање финансијским споразумом личне секретарице Петра Милића. (објављен документ).
- Партијско запошљавање. (објављено више уговора, а финална бројка износи 74 члана за 6 и по месеци!)
- Непотизам – запошљавање рођака, кумова, блиских пријатеља. (објављено чак и у више престоничких медија)
- Вашарска пљачка. (око милион динара, плус додатни квадрати за шаторе и рекетирање тезгароша – извештај није усвојен ни достављен Скупштини дан-данас)
- Бахаћење појединаца. (прославе од 500.000 дин., ручкови по елитним ресторанима итд. – такође испраћено медијски!)
- Пљачка на гробљу. (од једног, можда и јединог, здравог ЈКП, неСНСпособним кадрирањем направише циркус са блокадом рачуна, дуговима, тужбама чак и кадрова које су сами поставили!?)
- Катастрофалан однос према медијима. (затварање седница већа за јавност, непозивање новинара, претње, „командовање“ да се угасе камере – резултирало БОЈКОТОМ свих медија када су #наПРДњаци у питању!)
- Измене већника у ноћи пред седницу 27.05.2017. (да, да – у ноћи! …тј. између 19ч и 8ч ујутру.)
- Маратонска #трећаНЕсрећа од седнице. (чак 6 наставака! Незабележена брука у читавој Србији!)
- Именовање @злоОД50кг упркос упозорењима. (касније је и сами сменили!)
- Противзаконите уплате одборнику. (2 пута по 50.000дин. – документа објављена у медијима!)
- Неусвајање тачака које сами предложе и које прођу Општинско веће. (у више наврата!)
- Лажи подваљене Министарки Ани Брнабић. (број запослених у Општини, неповезаност на регионални водовод итд.)
- Крађа кирије за страначке просторије. (због неплаћања власница локала направила циркус у општинској згради, а затим их и најурила из локала!)
- Дуплирање директора. (све реваншистичке смене поништио суд! Трошкови суђења, плате, камате… итд. иду на терет Општине – читај: пореских обвезника или грађана! Своје директоре уредно намиривали!)
- Куповина одборника са листе #црвендаћа. (Радиша-Минипром, Јединствена Србија – додељена канцеларија за дијаспору; Иса, Нова Србија – директорско место у Културном центру!)
- Заборављене пумпе из #отровода на сервису у Београду. (адреса сервиса објављена у медијима!)
- Скандали у Предшколској установи. (више афера, тужбе родитеља, ујдурме са Управним одбором, смена директорке, па поништавање смене итд.)
- Тужбе радника и пресуде. (у више Јавних предузећа и установа; све на терет општине.)
- Непојављивање постављених директора на послу, као и радника. (више политичили – мање радили!)
- Оставке постављених директора. (неки чак нису ни пришли својој канцеларији!)
- Административне грешке на седницама. (све свалили на @злоОД50кг и сменили је, али није све било до ње. Без извињења наставили.)
- Пљачке на благајни #отровода. (резултирало променом благајника; уследила и сексуална афера са истим актерима!)
- Естрадно #наПРДна, анти-секуларна болница „Стивен Карнигтон“. (више афера, углавном последица вишегодишњег инсталирања #наПРДњаштва у тој установи. Медијски испраћено, чак и у престоници!)
- Рат са напредним Народним послаником Цокићем, а и осталим Народним посланицима који нису баш напредни. (такође забележено у медијима, како локалним, тако и престоничким!)
- Топлкусове афере (ветеринарска станица и чланство код #радикалаЦа и #жутаћа. Објављено у медијима!)
- Милићеве лажи у вези свог чланства код #црвендаћа. (објављена приступница!)
- Пљачке преко спортских организација и Културног центра. (ФК Радник, РК Паланка итд., као и партијске позоришне представе, које ове грађане коштају у литрима воде, километрима асфалта и метрима тротоара! Документа објављена у медијима!)
- Напредне гориле. (плаћени страначки батинаши, који су обезбеђивали мир на седницама!)
- Смена неСНСпособних 16. децембра, 2016. (као кулминација и резултат свих наведених афера!)
ТОПЛИКСУОВ РЕЖИМ (од 16.12.2016. – …)
Ако бих овде подвукао црту, неко би рекао да сам наклоњен овим млађим кадровима, који су наследили Милићев режим, али оно што је уследило након 16. децембра, бар могу да оценим као благо, свакако не и довољно, побошљање. У старту ми се није допало то што је за шефа кабинета управо изабрана Милићева секретарица са афером финансијског споразума, али и именовање компромитованог Деветкара Сплеткарића у веће. Наравно, када се њима придода и „Ђаво од Азању“, све је деловало као наставак напредњачког компромитовања, међутим неке ствари су се и поправиле.
Наредних 5 и по месеци, драстично је смањено партијско запошљавање, те је бројка од 821 запослених укупно, а 74 само под Милићем и остала. Шта више – смањена је на 819. Нови кадрови који су именовани, углавном су били млађи и амбициознији, а непотизам као да је прецртан, вероватно и због горе поменутих афера и медијског притиска.
Што се тиче самих медија, ситуација се променила потпуно и сарадња се поправила. Укинуте су све одлуке о забрани присуства медија на седницама Општинског већа, а и по ономе што су медији забележили видљива је и бар жеља за већом транспарентношћу у раду.
Ситуација са водоснабдевањем се драстично поправила и мада ће многи заслуге приписати Милићевом режиму, који се на крају своје политичке авантуре чак и посвађао са директором #отровода, ипак је све пуну стабилност добило тек након пада Милића.
Што се тиче свега онога што је подваљено Министарки Ани Брнабић, исправљено је. Коначно се може рећи да је право стање презентовано ресорним министарствима, што је и резултирало санационим планом, за који је речено да се налази на столу, не баш милог ми – Председника владе.
Административних грешака на седницама Скупштине и седницама Општинског већа није било или бар мени није познато, јер обично то тек касније исплива, а и некако су се седнице проредиле, те смо имали само једну, након оне 16. децембра, 2016.
Опозициони народни посланици (имамо их двоје) наставили су са критиком локалних власти, али се бар однос са Народним послаником Цокићем поправио, те општинско руководство боље комуницира и сарађује са њим.
Седнице локалног парламента више не обезбеђују никакве напредне гориле и батинаши, а на оној првој седници без њих се и видело да нису биле ни потребне.
Ако би са нечим могао Топликус да се поноси, то је што у свим наступима делујемо цивилизоавније, како пред локалним становништвом, медијски и уопштено, тако и пред ресорним министарствима, јер су се заиста ови млади људи разлетели, као нико до сад. Неко ће рећи да воле да се сликају и снимају!? А чега да се стиде? Свог рада? Својих контакта? Својих амбиција? Што се мене тиче, ту замерки немам.
Све бар изгледа и звучи како треба.
Но, са аферама се наставило. Можда у мањој мери, али би било не-фер да се изоставе.
- Потрошња горива и возикање општинским возилима. (са овим имају највећи проблем! …као и са оним сипањем погрешног горива у општински Пежо, прањем резервоара, слупаним Пунтом итд.)
- Намиривање не-социјалних случајева преко Центра за социјални рад. (Добрила се напотписивала тих једнократних помоћи појединцима као никад до сад!)
- Репрезентација. (по многима је нешто већа неголи у Милићево време, мада нити један рачун није објављен. Најбоље би било извући картице за све угоститељске објекте где је потрошен новац и упоредити, али мислим да смо од те транспарентности и даље удаљени светлосним годинама.)
- Афера са плаћеним мајицама, заставама и налепницама од стране Центра за развој спорта – 80.280дин. (објављена су документа, али разрешења ове афере и даље нема.)
- Афера са несталим мобилним телефонима добијеним од МТС-а. (још се истражује, а докумената нема!)
- Чудне пресуде и реакције Јавног правобранилаштва на доспеле блокаде. (башта биоскопа, кредит код банке „Интеза“ итд. Свакако да је дугове требало да утврди још Милићев режим и позабави се одговарајућм одбраном пред судовима, али и ови омладинци су могли више да ураде да их такве ствари не изненађују.)
- Скупштинска већина. (мали број седница доводи у питање постојање икакаве воље за седницама, а ево и за ову најављену смо пред истицањем свих рокова. Дневни ред ће бити најобимнији до сад. Многи сумњају у постојање икакве скупштинске већине, а утицај координатора је подигнут на највиши ниво, јер испада да је једино његово задужење да макар и насилно обезбеди 27 подигнутих руку. Расплет се очекује ових дана.)
- Две оставке Начелника општинске управе. (прво Драган Милић, а онда и Нада Несторовић!?)
Сума сумарум свега онога у протеклој години напредњачке власти вероватно неће никада бити изведен како треба, јер сем доста наслеђених проблема, који су им пречесто само изговор, више су се бавили намиривањем сопствених неСНСпособних кадрова, неголи анимирањем способних људи, а који би више допринели ревитализацији ове девастиране Општине. Позитивних помака има, али је доста тога и даље само у најавама, док афере не посустају и само се гомилају.
Одмах након преузимања власти, Топликус је и сам подвукао црту и изнео да су у том тренутку дугови Општине већ прешли праг од 3 милијарде динара и то прилично, чиме нам је свима указао, да нас је Милићев режим коштао још око милијарду додатно, у односу на оно што је пријавио (2.34 милијарде).
Желим да верујем, да ће ови млади људи бар зауставити одлив становништва, првенствено оних који су им генерацијски блиски, али ако узмем у обзир апатију која локално влада, бојим се да ће морати да буду још много транспарентнији и много приврженији локалном становништву, неголи што су својим централама. Накупило се те негативне енергије према политичарима, политикантима, а поготово према властодршцима, па се бојим да сав тај акумулирани бес према истрошеним кадровима из прошлости не снађе управо њих, иако су најмање одговорни.
Један њихов противник из исте опције ми рече да немамо политичку стабилност и да због тога Општина не може да стане на ноге, а и да су тамо неки „горе“ неповерљиви према млађим кадровима. Можда и јесте у праву, али то је онда „квар“ на вишим инстанцама, а не код нас.
Имамо ли боље?
Можда.
Али тих бољих нема на одборничким листама, а и питање је да ли би овај народ гласао икада за те боље, док год је изборни систем овакав какав јесте.
Када се стрпљење претвори у „трпљење“, тек онда спознамо и сопствену слабост да ишта променимо, а неки бар раде да и овако оштећени преживимо. А јесмо оштећени. Оштећени смо, јер смо кусур од оних који су одавно побегли одавде главом без обзира. Ми преостали само можемо да се помиримо са тим да тако мора и…
…стрпљиво.
Трпећи.
(Преузето: Атаман Заглибљански)
