ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Month: март 2014

Култура

Најмлађи Паланчани уживали у представи „Десет љутих гусара“

2033427Позоришна трупа „Креативни хаос“ из Смедерева гостовала је на сцени паланачког Градског позоришта и извела популарну представу за децу „Десет љутих гусара“.

Најмлађа позоришна публика са великим интересовањем одгледала је ову представу и награђивала глумце великим аплаузима.

Интересовање Паланчана за овакве представе је огромно па би требало наставити са довођењем позоришних трупа из окружења.

Култура

„Витезфест“ у Градском позоришту

1034897У сали Градског позоришта у Смедеревској Паланци одржан је „Витезфест“ који је привукао велику пажњу наших најмлађих суграђана.

Поред одличних песника Недељка Попадића, Пера Солара, Љубомира Ћоролића, за добру атмосферу постарали су се и афористичар Раде Ђерговић и многи други.

Раздрагану публику забављали су и Плесни студио „Арабеск“, КУД „Абрашевић“ и ученици музичке школе „Божидар Трудић“.

На трагу (пише: Дејан Црномарковић)

Његово величанство ГЛАС (2)

izborna-komisija-izbori-glasanje-glasacka-kutija-glasacki-listic-1336225739-158028Увек сам био за то да на све изборе треба изаћи и искористити своје демократско право.

Стога сматрам да греше они који то не чине.

Посебно осуђујем оне који не желе да гласају из неког свог протеста или из ината. Пракса и искуство су ме уверили да су то најчешће људи који „до подне мрзе себе, а од подне цео свет“, они којима „све смета“ и „нико им не ваља“.

Себе, своје вредности и допринос окружењу, наравно, не преиспитују.

Има и људи који о гласању и изборима уопште не размишљају, једноставно, немају тај „чип“ у глави, али то је потпуно друга „врста“.

Да не би било неспоразума, уопште не подржавам демократију као систем, и сматрам, а о томе је већ било речи на овом месту, да је за овакве слободоумне и помало површне народе, корисна и сврсисходна једино строга дисциплина и владавина елите. Гласачко право, по мом мишљењу, требало би да буде привилегија најбољих и најуспешнијих људи.

Тако би се избегло да његово величанство ГЛАС, уличара, скитнице, пробисвета, насилника или барабе (какви свакодневно парадирају и нашим „сокацима“) на изборима вреди исто као и ГЛАС најбољег студента, професора, радника, сељака, спортисте…

Ако се пребројимо, јасно је да безвредних људи има много више него оних који представљају друштвену елиту.

Но, и поред свега тога, потпуно сам свестан да не живимо у старом Риму већ у данашњој Србији, па је зато мој став да на изборе треба изаћи и гласати по сопственом уверењу.

Живећемо управо онако како на изборима – одлучимо.

А живот у Србији, ни после ових Ванредних парламентарних избора, неће се радикално поправити. Неће нам, на жалост, бити боље, па и поред тога што сам рођени оптимиста, потпуно сам сигуран да ће бити још теже опстати са платама које падају и ценама које скоро неконтролисано расту. Повећаће се и број људи без сталног запослења.

На жалост, на то смо навикли и научили са тим да трајемо.

Проблем је, чини ми се, у нама самима, у нашој свести и недостатку амбиције да се мењамо, развијамо, поправљамо и напредујемо.

Тек када променимо тај однос према себи и животу уопште, и систем вредности вратимо бар на ниво на коме је био некада, у време стасавања генерација које су сада већ у зрелим годинама, овде ће почети да се живи квалитетније.

Промена у нама донела би културолошки бољитак али и економску стабилност, јер би почели да се цене рад, знање и квалитет.

На жалост, доживљај слободе и демократије овдашњих људи деформисан је површним али и субјективним приступом суштини друштвеног и политичког ангажмана.

Резултат који добијамо у пракси пре би се могао назвати – анархијом.

Генерације које не памте време СФРЈ, када смо били међу најпоштованијим државама на планети, рођене после осамдесетих година прошлог столећа, мисле да живот почиње од њих.

Старе вредности, самим тим што им углавном нису познате, за многе од њих и не постоје. Високи ниво некадашњег друштвеног и политичког живота, образовања, спорта, културе и уметности, данас је срозан до понижења.

Место у јавном животу овог поднебља, некада резервисано за планетарно успешне појединце, данас заузимају Цеца, Кеба и Станија.

Уместо медија добили смо таблоиде и Пинк.

Књиге се читају на интернету – препричане.

Млади се заљубљују на Фејсбуку.

Наравно да разумем да је прошло време тапки и кликера, жмурки и кућица од картона, али…

„Ја не тражим плена, ја сам жељан зрака и мало беле јутарње росе.“

…, кога је још брига за то.

У недељу су избори.

Па хајде да се изаберемо.

 

 

 

 

 

 

 

Политика

Може ли Паланка коначно да добије посланика: НАЈВЕЋЕ ШАНСЕ ИМА МИЛОЈИЧИЋ (ДС) КОЈИ ЈЕ 28. НА ИЗБОРНОЈ ЛИСТИ

196918983152e3a9a762e21012928177_368x284Уочи Ванредних парламентарних избора који ће се одржати за неколико дана, у недељу 16. марта, представљамо вам све кандидате за народне посланике из Општине Смедеревска Паланка.

На листама странака, коалиција и група грађана, којих има укупно 19, налази се и 16 кандидата које су предложили паланачки огранци политичких партија.

Овога пута, на парламентарним изборима, постоји реална могућност да и наша општина коначно добије посланика, што би било од великог значаја за напредак и развој, који су Смедеревској Паланци, као уосталом и већини општина у Србији, преко потребни.

Под бројем 1 на гласачком листићу је листа Српске напредне странке чији је кандидат за посланика под бројем 163, вршилац дужности председника Општинског одбора Дејан Нектаријевић.

Друга на гласачком листићу је Коалиција СПС-ПУПС-ЈС чији је кандидат, актуелни председник Општинског одбора СПС-а и заменик председника Општине, Петар Јелић на 147. месту.

Под бројем 3 је Демократска странка Србије која има два кандидата, и то председника Општинског одбора Слободана Мартиновића који је под бројем 116 и Снежану Јањић на 147. месту.

На месту број 4 налази се Либерално демократска партија која има чак три кандидата и то Горана Дугића 64., Невену Јовановић 104. и Адријану Мијаиловић 204.

Следе Радикали на шестом месту са кандидатом Горданом Гајић, која је 81.

Уједињени региони Србије су под бројем 7, а њихови кандидати су Перица Ђорђевић 85., Родољуб Станимировић 107. и Марина Јокић 207.

Кандидати Демократске странке, која је 8. на листићу, су Радослав Милојичић Кена, налази се на високом 28. Месту, а Александра Живковић на 86.

Једанаеста на листићу је Нова демократска странка са три кандидата, Душицом Савић која се налази на 60. месту, Дејаном Аврамовићем на 86. и Јованом Цветковићем који је 161.

Треба поменути да Савез војвођанских Мађара, Двери, СДА, Трећа Србија, Црногорска партија, Листа националних заједница, Доста је било – Саша Радуловић, Коалиција грађана свих народа и народности, Патриотски фронт – др Борислав Пелевић, Руска странка и Партија за демократско деловање – Риза Халими, немају кандидате за посланике из Смедеревске Паланке, а заузимају пето, девето, десето, дванаесто, тринаесто, четрнаесто, петнаесто, шеснаесто, седамнаесто, осамнаесто и деветнаесто место на гласачком листићу.

Имајући у виду како су рангирани кандидати за народне посланике на својим изборним листама, јасно је да највеће шансе да буде изабран за народног посланика има Радослав Милојичић, који заузима 28. место. Да би се то и остварило неопходно је да листа Демократске странке добије подршку бар 10 одсто бирача.

Следећи, најбоље пласирани, кандидати на изборним листама својих партија су Душица Савић из НДС, па Горан Дугић из ЛДП-а. Уз рејтинг са којим њихове странке улазе у изборну трку, није реално да седну у посланичке клупе.

Уколико се ослонимо на истраживања јавног мнења, и током кампање често објављивани високи рејтинг СНС-а, не искључује се могућност да и њихов кандидат, иако је на изборној листи тек 163., уђе у парламент уколико ова странка формира Владу, па поднесу оставке сви они који ће бити постављени на функције у државним органима, а пре њега су на изборној листи.

П.Н.

Кандидати за народне посланике из Смедеревске Паланке

Број на листићу, политичка странка, име и презиме кандидата, редни број кандидата на листи:

Izbori 2014

ДруштвоКултура

Поклон суграђанкама за Дан жена: ПОДНЕВНИ UNPLUGGED НА ТРГУ

2014-03-08-1113Ове суботе тачно у подне, док се киша нећкала, а сунце повремено обасјавало окупљене љубитеље добре unplugged музике, на платоу испред кафеа „Трг“ почео је поклон-концерт нашим суграђанкама за Дан жена.

Проверени тим музичара, Мики (Six pack) и Лаза (Човек без слуха), уз фантастичну вокалну подршку три шармантне девојке из Музичке школе „Божидар Трудић“, направили су сјајну атмосферу у заиста неуобичајно време за овакве програме.

Квалитетном програму допринео је и познати крагујевачки DJ Лаки.

На крају, све честитке организаторима овог догађаја уз жељу да их буде више.

2014-03-08-11072014-03-08-1108

 

 

Политика

Социјалисти обележили 8. март трибином у препуној сали СО: ДАН ЖЕНА У ЈЕКУ ПРЕДИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ

Prepuna sala  palanacke SOУ оквиру кампање за предстојеће изборе, а поводом Међународног дана жена, Форум жена Соцоијалистичке партије Србије из Смедеревске Паланке, уприличио је, у сали Скупштине општине, трибину, на којој су говориле активискиње СПС-а, али и гошће из ПУПС-а и Јединствене Србије, са којима СПС наступа на заједничкој изборној листи.

На овој трибини говорила је потпредседница Социјлистичке партије Србије и потпредседница Форума жена ове партије, др Дијана Вукомановић. Преневши поздраве Ивице Дачића, носиоца листе, Дијана Вукомановић је на почетку свог говора истакла да јој је срце пуно када види толико жена које су политички активне.

-Ви сте моћне жене, снага Србије, ви сте, како то каже Ивица Дачић, највеће природно богатство Србије – рекла је Дијана Вукомановић, поздрављена бурним аплаузом активисткиња из Смедеревске Паланке.

Докторка Вукомановић је подсетила да су жене већинско становништво Србије, јер их има више од 51 одсто, али да су „тиха већина“.

Dr Dijana Vukomanovic-Треба много више и много чешће да се окупљамо у овом броју и да говоримо јавно – истакла је др Вукомановић. – Иако у српском парламенту има 30 процената жена, иако има жена које значајно доприносе раду  Владе, пример је министарка здравља Славица Ђукић Дејановић, такође и у управним одборима, то још увек не одражава стварну снагу, и да жена треба да буде много више тамо где су моћ и новац, где се одлучује о битним стварима за Србију.

Бројном аудиторијуму обратиле су се и чланица Главног одбора ПУПС-а, народна посланица, Mира Петровић, чланица Јединствене Србије, Биљана Јонић, као и активисткиње СПС-а из Смедеревске Паланке председница форума жена, Весна Ђорђевић Вељовић, студенткиња Марија Павловић и Ивана Живановић, дипломирани наставник предшколске наставе.

Другарицама и дамама обратио се и Петар Јелић, председник ОО СПС-а и кандидат за народног посланика, који је истакао да је почаствован да говори на скупу на коме има толико лепоте и толико снаге која долази из народа. Јелић је потсетио да је СПС поникао из једног народног покрета који се залаже за равноправност и социјалну правду и да ради очувања ових тековина треба гласати за листу под бројем 2 на гласачком листићу.

 

 

Варошке тандарије (Слободан Тодоровић Токи)

УПЕЦ

toСелевачка, по чувењу, безобразна реч, на слово, на слово ,ј“, од Милоша-Кнеза, после вековничког бремена изнедрила другу епизоду. Може бити да ће их бити још, барем за трилогијицу, али о томе ће писати неке друге замлађене генерације. У дигиталном књижју. Кажу, то нам је будућност, тај словаријум. Сад, ставите прст на чело, па изумујте. Од Књаза, до компа! Mo’ш мислити? Вероватно ће насилници у трећој верзији бити блудни хакери, без коња, јал твитераши. Чуј, од добошара, који објављује брукање женскадије, сред жетве, до пи-ар службе. У токсично наслеђе нашег, је ли, збиљног догодила. Знаш како? Људи смо.

Поварошеност налаже да се натенане, у сркачку сласт, подсетимо прве љубац сторијеле.

Сунце, ене, из висја пржи мучки. Уџабе! Јаје да разбијеш, о’ма ће диде у брзоберно жутило од кајгане. Селевачка женска рушадија, уз певанију, срповима српи класје у житишту. Мушки им натоциљали оштрину. Сам’ бријаду надзем. Из даља не мож, бре, да се обуздаш од кујолика видела. Осим ако ниси ушкопљен. Погонило је сила, море, шта сила, силесија!

Узјахана коњадија ударила животињски галопски топот. Осушени чернозем се стреса од газа потковица. На рзавом челу Књаз. Их, велики Милош! Опричавало се, тајновито, да је вазда спопадао сукњадије. Његова земља, може му се, још, ако се и хоћкалица исплезира, ето слатке положарске кукњаве. Селевачки жетелачки призор није могао да му окрајичи вид. Еј, сам’ женскиње! Стрчаше с леђа бедевија, повезаше их за амове, па се ухватише укоштац, сред житишта, мушко у женско, јал женско на мушко. Непожњевено злато оборило клас. Стидна му беја врпољ белогузија. Сред гумна се, на збрз, преобрази певанија. У слаткиш врцаву гргољивост. Слатки вршај, ене, одбаци једну вишак жудницу. Беснилом разјарена одјури у село, да кмету дарује испричајницу. Кмет опали једно пуњење из танџаре. Одмах се скупише сељани, па касом на место збивља. Да укрте слутњу. Кад се допадоше жена, сукњари, напасници срамоте, бејаху, ихај, одмакли. Сутрадан, кмет се, притиснуг резилом, упути Књазу. У Крагујевац! Пред ноге. Изложио је грдило разложно и натенане, не слутећи да велики Милош све зна, од првојеба, до сврша. Мудри владар обећа кмету да ће посебице, једног по једног, через нечасти, испитати и кривце по туру батином даривати. У кметов испратак ставио је реченицу с алалом:

-Свако чудо и у Селевцу три дана истрајава.

Злаћана пчелиња крилца машу сладуњави зуј. Стотинак лећа унапредак син и снајка довели бебу код бабе и деде. Да причувају, их, наследника, а они да скоче до престоног града, у пазар, за нова рекла. Иде се на прошевину, код шурњаје, па да заличе. Није шурњаја неважан одрод. Сви ће да их скрозирају дубински. Јаком ће да доносе суђаје. Да л’ се добро удала, ил’ јок. То му дође веома важно ценило, то шта ће народ да каже. Деда и баба се малко уштукнули, шта ако дете заплаче, па тражи мајку? Оно, не могаше децу да одбију. Не личи! Млади брачни пар се упење у аутобус за Београд. Маторци се, ех, с почетка дали у сигру са дететом. Да не верујеш? И они подетињили. Скроз на скроз! Не знам да л’ отоич рекох да је деда био страсни риболовац. Толико је био заражен, даје штапове и прибор држао у соби. Да му буде на глед и под руку. Толико се, око тога, свађао са женом, али џаба. Његова се важила. Кад замаче подне, маторци се, ене, заиграли под ћебетом, уз паролу: ‘Ајде, жено, небом да штрикамо. Детенце оставили да се батрга, у бауљању, по патосу. И оно се, канда, заиграло, па све манџука неразговетно, док се гомила заогрнута чупавим покровом коматаисала. Ђа там’, ђа овам’. Па, опет! У вр’, па у равницу. Одједном дете ударило у хистеричну вриску. Рида! У сунце ти, да ти, калаисано. Задуванаши се искомбељаше из грцаве састављености, кад, имају, наопако било, шта да виде. Тога дана у варошкој болници, на дечјем одељењу, све се утишанило. Бебе намирене спавају, породиље се ушушкале у своје мисли. Чека се крај радног времена, да се лекарска госпа и сестре поздраве са професијом. До изјутра. Сућутни мир прекинуо је угурсузни зврј звона са улазних врата. Најближа сестра је поскочила и откључала браву, на трен тишина, па, онда, она удари да се смеје. Да свисне. Све секе упрндечише глед на главна врата. Улази избезумљена баба, са унуком у наручју, а оно, сирото, заглабало удицу у усну. Ћути. Од стра. За њима улази деда, држећи усправно штап за пецање, пазећи, посебице, да се струна не затегне. Прва је зинула баба:

-Докторка, помагај, десио се упец!

-Одакле долазите и како сте, побогу, дошли?

-Из Селевац. Са аутобус!

Коментар "Bandiera Rossa" (пише: Владимир Ђурђевић)

АНТИГОНА

pozoriste-rojters-1352886487-229804Пре неколико дана, на телевизији, гледао сам прилог о скандалу приликом извођења представе „Антигона“, у Новом Саду. Представа је прекинута због дивљања ученика средњих школа, упркос томе што су у публици били и њихови наставници. Ова вест, разумљиво, није завредела много медијског простора, затрпаног предизборним порукама, или натмуреним и онеспокојућим вестима из иностранства. У кратком прилогу, једна постарија госпођа, просветни радник, констатовала је да овај догађај „не треба узети за зло“, већ да је потребно уложити још већи труд, „како би се младима указало на истинске друштвене вредности“. Надахнута педагошким патосом, својственом свим љубитељима деце и омладине, поменута наставница се није запитала – „шта су то друштвене вредности“, присећајући се, вероватно, онога што је у време када је она била ђак важило као пожељни манир лепог понашања.

У општој халабуци, да је васпитна и образовна запуштеност наличије „транзиције“, превиђа се да прелазак на капитализам у економији и либерализам у друштвеним односима сам по себи изазива поменуте последице. Ко у то не верује, нека се суочи са статистиком. Малолетничка деликвенција је свакодневица у развијеним земљама Запада, то није неки случајни, несрећни искорак, него управо резултат поменутих релација у друштву.

Ове појаве, о којима већ прича свака блуна, у патетичним ламентима над нашом омладином, ма колико све то изгледало драстично и огољено, у ствари су мање опасна ствар у односу на оно што се догађа са онима који више нису деца. Пре извесног времена, сасвим случајно, налетео сам на тројицу школских другова. Реч по реч, дотакли смо се мојих текстова у новинама. Био сам пренеражан када се један од њих, својевремно мој друг из клупе, намах избечио и запретио ми да пазим шта радим, „јер има ко то прати“. Није ме изненадио претећи тон, ни тај очигледни скок адреналина, колико чињеница да људи у озбиљним годинам дозвољавају себи да безрезервно следе неку причу, да мисле како се мисли, закључују како се закључује, раде како се ради. Без призива, без трунчице сумње, без потребе за рефлексијом. Није ту реч о вери, јер нема тог верника кога не муче буре сумње, не ради се ни о доктрини, која захтева искорак, сваки пут када треба да се некоме саопшти, да се неко са стране придобије. Не. Овде је све јасно и чисто.

Левичарима, барем онима из социјалистичке прошлости, често се спотичавало „једноумље“, и херметичност. Не споримо, било је тога и у социјализму, затварани су и прогоњени не само заостали буржуји, него и чистокрвни комунисти. Са друге стране, највише неслагања, полемика и разилажења прати управо историју левичарских идеја. У време када је, у целом свету, поново на снази социјални дарвинизам, друго име за „законе тржишта“, очигледно је да више нема простора за сумње, резерве и накнадна промишљања, и можда је баш из тог разлога левица у другом плану.

Клинци који су добацивали протагинистима новосадске „Антигоне“, само су најочигледнији вид овог бекства од дилема: грчке трагедије „смарају“, сврха позоришта је забава, професори нису „никакве фаце“, јер иначе не би радили за бедну сићу, бити газда је cool, сиромашни су сами криви за своје сиромаштво. А када се само мало  измени матрица, опет је све кристално јасно: узрок невоља су „непоштене приватизације“ (као да је уопште могућа „поштена приватизација“ средстава за производњу), тржишни систем је добар, само се треба изборити са онима који хоће да га злоупотребе; недостаци  су индивидуални, капитализам је увек добар. Нема потребе о томе даље расправљати, јер то чине само докони. Дилеме које поставља „Антигона“ (сукоб две различите правде) зато остаје вредан пажње само у неком другом свету, у коме још има смисла неслагати се и ићи против струје. Онима којима је још стало до таквог света, треба да га сами направе. Упркос „отпору средине“.

 

ДруштвоКултура

Осмомартовски концерт тачно у подне: ВЕЛИКА ЖУРКА НА ТРГУ

miki_laza_unpluggedПоводом 8. марта, Дана жена у суботу тачно у подне на Градском тргу, односно на платоу кафеа „Трг“, биће организована велика дневна журка. Биће то својеврстан поклон дамама за њихов празник, али у доброј музици  и атмосфери сигурно ће уживати и мушкарци.

Наступају у акустичној варијанти Мики („Six pack“) и Лаза („Човек без слуха“).

Као специјални гости, у улози пратећих вокала, наступиће и девојке из музичке школе „Божидар Трудић“.

За загревање атмосфере и „after party“ биће задужен познати крагујевачки DJ „Лаки“.

Уз квалитетан разглас и добро расположење биће ово 8. март за памћење.

yy

Политика

Одржана 49. седница Општинског већа

2014-03-07-1097Првих шест тачака 49. седнице Општинског већа било је посвећено темама у вези са заштитом животне средине. Чланови Већа усвојили су предлог Одлуке о изменама и допунама Одлуке о санитарно-техничким условима за испуштање отпадних вода у јавну канализацију, усвојили Програм  коришћења средстава буџетског фонда за заштиту и унапређење животне средине Општине Смедеревска Паланка за 2014. годину, а усвојени су и предлози програма контроле и мониторинга квалитета ваздуха и нивоа комуналне буке на територији наше општине.

Ове тачке дневног реда прокоментарисао је, по завршетку седнице председник Општине Радослав Милојичић.

-То су изузетно важне одлуке, зато што морамо да уведемо ред, пре свега када је реч о буци – истакао је Милојичић. – Многи грађани се жале на буку, нарочито у летњем периоду, када баште раде, а са друге стране, не можете ограничити ни кафиће, јер ти људи плаћају закуп. И нама, као локалној самоуправи, и њима, власницима, у интересу је да што више зараде. Донећемо одлуку о мерењу буке, тако да се задовоље потребе власника кафића, а да тиме не буду угрожени други грађани. Пошто смо фонд за заштиту животне средине угасили, мораћемо да оснујемо једно одељење, које би правно уређивало ове ствари. Као и када је реч о испуштању отпадних вода у канализацију, шта се сме, а шта се не сме.

2014-03-07-1104Председник Општине је потом говорио и о потреби мониторинга других видова загађења града, бацања отпадака и смећа изван за то  одређених места.

-Знате како, ја ћу се залагати да ми добијемо сагласност од Републике Србије да оснујемо комуналну полицију, која ће, буквално, казнити сваког ко баци жваку у главној улици – рекао је Милојичић. – Има људи који су политички инспирисани, нарочито сада, уочи избора, који стално нешто сликају.

Као пример, Милојичић је навео фотографије направљене у пет ујутру, само сат времена пошто се завршио Крстовдански вашар, као да је толико отпадака могуће сакупити за тако кратко време.

-Смеће није стајало ни један једини дан, најбрже до сада је то очишћено нагласио је Милојичић. – Али не, неко је фотографисао ујутру у пет сати, и ево, нисмо очистили за сат времена. То је немогуће да се уради.

Он је прокоментарисао и недавну ситуацију у насељу Колонија, где је отпад био бацан надомак празног контејнера.

-И то смо очистили – рекао је председник Општине представницима медија. – Мислим да се то ради намерно, јер је невероватно да су четири контејнера празна, а да је смеће око контејнера. То је нека наша немарност. Зато молим грађане, јер сви ми заједно морамо да у томе узмемо учешће, да имају у виду да ни једна локална самоуправа, ни једно јавно предузеће, не може да све очисти, уколико сви ми будемо загађивали  нашу околину и бацали смеће поред контејнера. Овде живи 60.000 грађана и 20-30 људи који чисте, и то просто није могуће. Ово је град у коме сви ми живимо и зато морамо да водимо рачуна о њему.

Чланови Већа усвојили су предлог Одлуке о усвајању Годишњег плана рада Општинског штаба за ванредне ситуације, као и проблем хуманог уклањања паса луталица и жалбе на решења комуналне инспекције.

Поред, дневним редом, најављених 14 на седници Већа разматрано је још три тачке дневног реда.

 

 

Култура

Изложба наше Кристине Пирковић у елитној београдској Галерији: „ДВЕ ДАМЕ И ВИТЕЗ“

Scan-140306-0001У галерији новобеоградског Студентског културног центра отворена је изложба цртежа студената сликарства на Уметничком факултету у Крагујевцу, под називом „Две даме и витез“.

На овој изложби представљени су и радови младе уметнице из Смедеревске Паланке, Кристине Пирковић (на фотографији у средини), рођене 1991. године.

Она је студент четврте године на смеру зидно сликарство. У присуству великог броја љубитеља уметности, међу којима је био и завидан број Паланчана, изложбу је отворио професор мр Жељко Ђуровић, који је, између осталог, истакао Кристинино изузетно интересовање за цртеж још у првој години студија.

Наша млада уметница имала је част да њене цртеже, једном ранијом приликом, похвали и наш велики уметник, академик Владимир Величковић.

Поред цртежа Кристине Пирковић на овој изложби могли су се видети и радови њених колега Сање Миленковић и Вељка Ваљаревића.

Scan-140306-0002

Интервју

Драган Милић начелник Општинске управе: СВАКО КО СЕ НАЂЕ ОВДЕ МОРА ДА УСПОСТАВИ МЕРУ

DSC05161Драган Милић, дипломирани правник, десетог фебруара ове године, одлуком Општинског већа, поново је постављен на место начелника Општинске управе. У разговору са овим искусним правником, покушали смо да читаоцима приближимо послове из делокруга „директора“ локалне администрације

Паланачке: Ово је други пут да сте изабрани за начелника Општинске управе. Овај посао сте већ успешно обављали.

Драган Милић: Ово је, у ствари, трећи пут, јер сам овај посао радио од 2004. до 2008, и од 2008, до 2012. године. Ово је трећи мандат. За мене тај посао није проблем. Проблем су  све ове обавезе локалне самоуправе, нови прописи који су ригидни и који сужавају слободан  простор за деловање локалних власти. Уколико се прекрше, следе велике консеквенце. То морамо да усагласимо. Тој теми били су посвећени први разговори, са председником Општине, замеником председника Општине и осталима из општинског руководства,  када сам пристао да се вратим на ово место. Да то каналишемо, да се договоримо о приоритетима. Када је реч о обавезама општине, увек сам био за ту причу, да све морамо да ставимо на папир, да све погледамо, и да на неки начин регулишемо како ћемо да те обавезе измирујемо; и старе обавезе, и ове које су настале од 31. марта прошле године, на основу закона о измиривању обавеза у комерцијалним трансакцијама, где је максимални рок за плаћање – 45 дана. Ако се ти рокови не испоштују, Министарство финансија нам преко трезора блокира, и трансферна средства, а и порез на зараде, што су наши приходи. Зато мора строго да се води рачуна, јер, рецимо, због дуга од 2.000 динара може да буде блокиран цео трансфер, 24 милиона, и то не сме да се препусти случају.

Паланачке: Каква ситуацију у Општинској управи сте затекли када сте поново преузели ову дужност?

Драган Милић: Ситуација је слична оној од раније, с тим што су поменути прописи доношени у пакету, и они су углавном дефинисали финансијске обавезе, да мора да се стави под контролу плаћање, као и да број запослених треба да се сведе на ону меру коју је Влада Републике Србије утврдила у својим смерницама. Влада је утврдила да број запослених треба да буде 230, плус 10 одсто на неодређено време, плус 10 одсто на одређено време, што је опсег у коме је допуштена толеранција. То је максимални број,  према Закону о одређивању максималног броја запослених у локалној администрацији. Локална администрација је не само Општинска управа, него су ту и све установе, чије је оснивач општина. То су установе из области културе, области спорта, Туристичка организација, Центар за социјални рад, и тако даље.  Све то треба да обухвати, максимално, 230 запослених. Ми, према некој мојој рачуници, имамо око 106 људи вишка, али поступак смањења запосених мораће да се одвија сукцесивно, односно поступно ћемо смањивати број запослених, тако да на крају однос буде четири чиновника на 1000 грађана. То ће морати да се ради сукцесивно, будући да ми у буџету немамо довољно финансијских средстава да запосленима, за које се утврди да су технолошки вишак, уплатимо отпремнине, које су велике, управо по Закону о одређивању максималног броја запослених.

Паланачке: Када је реч о коефицијенту за исплату зарада, сматрате ли да су радници локалних управа у Србији у подређеном положају, у односу на раднике који обављају исти посао у градским управама?

Драган Милић: Наравно. У уредби о коефицијентима запослених у државним органима и органима локалне самоуправе,  коју је прошле године донела Влада Србије, за исти посао, за исти степен образовања, допунски коефицијенат је дупло већи у градским управама. Основни коефицинет је исти, и у општинама и у Граду Београду, али је у Граду Београду, на пример,  допунски коефицијент дупло већи.  Допунски коефицијент за општине је 8,40, а за Град Београд је 16, 80. Ту се види дискриминација, између нас и запослених у градским општинама и градовима. И све то за сличне, или исте послове.

Паланачке: Шта по вашем мишљењу треба мењати у локалној управи?

Драган Милић: Мора да се уведе мало више реда и дисциплине. Ја на то гледам комплексно: ми морамо да запосленима обезбедимо плате, које ће бити редовно исплаћиване, онако како је предвиђено законом. Да људимо обезбедимо егзистенцију, да они не морају да се баве егзистенцијланим проблемима, и елементарним стварима, него да се посвете свом послу и раду. То мора да иде заједно, и тек тада ја могу да тражим од својих сарадика да раде боље и да буду ажурнији у погледу односа према странкама и уопште.

Паланачке: Шта тачно подразумева посао начелника Општинске управе?

Драган Милић: По Закону о локалној сампоуправи и Одлуци о општинској управи, по статуту Општине Смедеревска Паланка, начелник је руководилац општинске управе, органа и служби, запослених у општинској управи,  која представља један од органа општине. Начелник руководи, координира и усаглашава рад, одлучује о сукобу надлежности. У управи је начелник као директор у неком предузећу.

Паланачке: Да ли је данас теже обављати посао начелника него ранијих година?

DSC05162Драган Милић: Нисам размишљао о томе, нити сам упоређивао. Сигурно да јесте. Све више обавеза се спушта на локални ниво, доносе се нови закони који раније нису постојали или нису обавезивали локалне самоуправе. Навешћу неколико области: заштита животне средине, где је донето низ закона и директна надлежност пренета на локалну самоуправу, затим у области одбране и ванредних ситуација. Ту до сада нисмо  имали такве надлежности. За обављање поменутих делатности потребно је да се обезбеде средства и да се омогући рад лица која ће бити распоређена на тим пословима. До 10. фебруара, када ме је Општинеко веће поставило за наченика локалне Општинске управе, ја сам био начелник Одељења за послове одбране и ванредне ситуације. Имамо проблем  и због тога што имамо вишак броја запослених, а мањак кадрова. Нико, ко има вишак запослених, у односу на број који је Влада пројектовала, не може да поднесе захтев ресорном министраству, Министраству финансија и владиној комисији, која треба да да сагласност за заснивање радног односа. Ми смо искључени из тога да можемо да примамо потребне кадрове у радни однос, а, опет кажем, имамо вишак запослених који не могу да буду распоређени на одређене послове. А то су важни послови. Ради се о грађевинском инспектору, просветном инспектору и тако даље.

Паланачке: Има ли политичких притисака на начелника Општинске управе?

Драган Милић: Свакако, то се увек дешава и то није ништа ново. Питање је колико је то разуман захтев, и колико човек који се налази на овом месту жели да по сваку цену остане на том месту. Свако ко се нађе ту, на том месту, мора да нађе меру. Мени није најважније да будем на овом месту, јер секретар СО, Гордана Костић, и ја смо у тандему дуго година радили на један начин. Увек када смо бирани од стране одборника, односно руководства, како је то по закону регулисано, ми смо говорили да смо отворени за разговоре и договоре и да смо свима на располагању. То није питање да човек остане по сваку цену на рачун свог интегритета. Наравно, ту мора да постоји компромис, али не по сваку цену. Дакле свако ко се нађе на овом месту мора да зна да ли то што се захтева од њега може да се стави у оквире прописа, или не може.

Паланачке: Колико је значајан сегмент у раду Општинске управе – правилно и благовремено обавештавање јавности?

Драган Милић: То је веома важно за рад Управе. Свакако је битно да се грађанство информише о раду, чији смо ми сервис. Покушавам стално мојим сарадницима да објасним да смо ми овде због грађана, а не обрнуто. Свако мора да има такав став и однос према грађанима. Увек треба да будемо на услузи, а не да се учауримо и да мислимо да смо ту богом дани.

Паланачке: Да би неко добро радио свој посао, треба да га воли. Да ли ви волите посао који радите ?

Драган Милић: Сигурно је да волим свој посао. Међутим,  нема ту само лепих ствари. Има и оних које су мање лепе. Нису сви прописи привлачни. Као правник, када сам завршио факултет, нисам волео управне послове. Али, ето, седамнаеста је година како радим баш те послове.

 

В.Ђ.

 

 

Политика

Коалиција СПС-ПУПС-ЈС представила се у Азањи

7074409_origЧланови и симпатизери Коалиције СПС-ПУПС-ЈС, у оквиру своје предизборне кампање за Ванредне парламентарне изборе представили су се грађанима у Азањи.

О програму са којим излазе пред бираче говорили су највиши функционери странака које чине ову политичку групацију.

Чак ни прохладно и кишовито време није их омело да песмом и овацијама лидеру странке Ивицу Дачићу покажу снагу и одлучност за победу на предстојећим изборима.

Култура

Поводом 8. марта у Градском позоришту приређен програм: ВЕЧЕ У СРПСКОЈ КАФАНИ

7236285Поводом предстојећег празника, 8. марта, Дана жена, Градско позориште је припремило музичко-сценски програм под називом „Вече у српској кафани“ у коме су учествовали: Радица Митровић, Аца Мишић, Жељко Радовановић, Предраг Јокић, Зоран Живковић, Милица Стојановић, Драгољуб Нешић, Јована Вељковић, Жељко Спасојевић и чланови Великог народног оркестра Културног центра.

Сценарио и режију урадио је Милорад Михаиловић.