ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Month: јун 2015

ДРУГИ ПИШУ

Брука у Зајечару: МИНИСТАРКА ОТВОРИЛА НЕЗАВРШЕН МОСТ

q5lzPKV-Министарка Зорана Михајловић и председник Скупштине Града Зајечара данас су у том граду свечано отворили мост. Не би био никакав проблем да је мост завршен

 

Министарка саобраћаја, Зорана Михајловић и председник Скупштине Града Зајечара свечано су данас отворили неизграђени мост у насељу Котлујевац, који повезује то насеље са централним делом града.

– Мислим да су наредна два дана празник за Србију и Зајечар. Сутра ћемо широм Србије славити Видовдан, а у Зајечару је данас „мостовдан“ због тога што се реч држи и онако како смо обећали тако смо и урадили – поручила је Михајловић после свечаног отварања.

Пре ће бити да се у Зајечару слави „незавршени мостовдан“ јер мост није завршен.

88q2CrqКако преноси независни портал „Зајечар онлине“, чији су новинари присуствовали свечаном отварању незавршеног моста, огорчени грађани су наоружани пиштаљкама звиждали и скандирали: „Лопови“, „Мирковићу врати паре“ и „Мирковићу лопове“.

– Ово је срамота шта раде ови лопови! Њему је место у затвор – рекли су огорчени грађани.

Како преноси тај портал, Саша Мирковић и Зорана Михајловић су се на пола моста окренули и сели у бесне лимузине и напустили градилиште како би избегли гнев Зајечараца.

 

(Преузето: Зајечар online)

 

ДРУГИ ПИШУ

ЕУ блокирала 20 милиона

632769_0203a_ffЕвропска комисија је обуставила 20 милиона евра намењених Србији, незадовољна тиме како Влада управља новцем из ЕУ.

Ово сазнаје „Блиц“ из више извора у Београду и Бриселу, који истичу да је ЕК овим поступком „дала жути картон Влади Србије“.

Тај „картон“ би могао да постане црвени, односно Србији би могла да буду обустављена сва бесповратна средства из ИПА фондова ЕУ, а то је годишње око 200 милиона евра, ако Влада у Београду под хитно не побољша свој унутрашњи начин рада.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић у изјави за „Блиц“ тврди да нема разлога за панику.

– Овде је реч о око 20 милиона евра из програма ИПА за 2013. годину које је Министарство финансија Србије тражило од Европске комисије. Међутим, ЕК је суспендовала тај захтев док не буду побољшани капацитети наших институција. Дакле, није реч о отказивању, већ о привременој мери која може бити укинута чим се створе услови, односно чим се ојача наше ревизорско тело. Ми већ радимо на томе – рекла нам је Јоксимовићева.

Међутим, саговорници „Блица“ који су присуствовали састанку на којем су званичници ЕК пренели представницима Владе Србије информацију о суспензији овог новца упозоравају да су ствари много драматичније.

– Ово је жути картон Брисела за Београд. Влада Србије од априла 2014. има овлашћење да сама управља новцем од ИПА, а мало тога је урађено. Србија је, по мишљењу ЕК, показала да не зна да користи намењена средства. За више од годину дана, на пример, реализована су само три мања уговора. Ниједна тендерска процедура није завршена, није потписан ниједан уговор за извођење радова на инфраструктури, за пружање услуга у унапређењу јавних набавки и слично. Брисел је тиме врло незадовољан – кажу саговорници „Блица“.

Највећи проблем Србије за коришћење новца из ИПА фонда ЕУ је политичке природе.

Наиме, стручњака за фондове ЕУ у државној управи је јако мало, а на снази је забрана запошљавања. Да је то велики проблем, ових дана је указала и министарка државне управе Кори Удовички. Такође, незадовољни лошим условима рада и мањком политичке воље за унапређење система, неки од најбољих експерата су из Владе отишли да раде у приватни сектор.

Велики је и проблем координације између разних министарстава и служби унутар Владе, објашњавају наши саговорници.

 

(Преузето: Блиц)

Варошке тандарије (Слободан Тодоровић Токи)

ОРА

toOмладинске радне акције започињу свој дењак слик историје 1945. године на Црном врху код Бора где је 1.630 омладинаца и омладинки, од јануара до марта, радило на тридесетак степени испод нуле, да би, еде, насекло и железницом отпремило, ударнички, више од десет хиљада кубика огревног дрвета. Да би у томе успели морали су најпре да изграде део пруге до града бакра. Мучаљивост до зла бога милога.

После тога ентузијазам није престао. Напротив, као да се запалио, млади су се латили алата и уз другарску песму „Да нам живи, живи рад“ орно кренули у распевану изградњу путева, мостова, пруга, фабрика, насеља…

Гладне године 1946., од маја до новембра, одржана је прва савезна радна акција. Радило се на изградњи пруге Брчко-Бановићи. За само шест месеци 62.268 акцијаша је изградило деведесет километара пружне трасе и пробило, уф, три тунела. Две године касније почињу радови на ауто-путу који шаром врлуда дуж целе Југославије. Од Љубљане, по старини, емонске, до Ђевђелије, вардарске. Онда, шљис-шљас, освајање мочваре с оне обале реке Саве и изградња Новог Београда.

Омладину ношену жаром патриотизма ништа није могло зауставити. Прштало је на све стране. Заорено!

Изграђено је, батке мој , шеснаест пруга, једанаест, гле, великих фабрика, „Иво Лола Рибар“, у Железнику, Фабрика каблова, у Јагодини, Ваљаоница бакра Севојно, Магнохром, у Краљеву, Фабрика аутомобила „Црвена застава“, у Крагујевцу, пет хидроцентрала и нема смисла да ређам даље. Око два милиона акцијаша је калило жуљеве у педестогодишњем периоду, да би 1990. године било одбачено, као ничије детенце, братство-јединство, а из његових руку лопате и крампови са радних акција.

Та слојевитост није била пука сценографија једног времена. Елан је севнуо разнолике идентитете. Замлађена енергија није расула зној по ничијој земљи и у томе је сва вредност таласног чињења. Актери државног глумишта су запљускујући засекли време, сценски простор и године, али, не лези враже, „Времена се мењају, успомене остају, а где смо ти и ја“?

Запевале су се неке друге песме.

Какво нам је било братство такво бенаво испаде и јединство. Mo’ш мислити!

Преживели малобројници се, колико вијугав мозак служи, ако не пре, првог априла, на дан акцијаша, присећају јутрења, ударничке норме, љубља и повечерја у насељу, па, уз пола бело, пола вода, жуборе речима.

Тја, добра стара времена.

Проседи печат је оставила и Бригада ветерана из Смедеревске Паланке. Уздуж и попреко.

На једном орук зборишту младости, као очигледни примерци учитељице живота, уденули се и ововарошки времешници. Живот у насељу тече к’о мед, по зацртаним правилима. Омладинац и омладинка су акцијаши и тачка. Никако оно друго. То нема. Сад, ако се здеси морало је крадомице. И ово нема благе везе са даљом причом.

Елем, вечера се у трпезарији. Напољу неко време, меша се претежно са шућмурастим. Нит’ ‘оће, нит’ неће. Базди досада, ал ред је ред. Бригаде улазе по распореду на заседак. Распевани дођоше и ракијави ветерани. Шта ће да буде на јеловнику? Ослић! Ене-дер! Од рибе се нико најео није. Ни вајни Казанова. Натего ћар вајду. Сретен Торбица Трца је први лизнуо печење из воде, па куван кромпир са црним луком, жваћка, некако, ситно вилично, колута русофилски очима и заусти:

-Ови, бре, немају појма како се спрема ослић.

Около њега цвет грађанства мале вароши, осматра будно, што мир-тањир, што Трцу. Јовица, Бранко Шиља, Срба, Дуле, Милутин и остали налакћени о дрвени астал, као ђачићи, зуре у педагога. Очекују подуку.

-Риба се прво опере. Из неколико вода. Онда се просуши. Оштрим ножем, то је најбитније, алат мора да бриди, се одсече глава, па реп. То се, дабоме, одбаци. Има ко мрси отпад. Онда се дуж трбуха распори, али пажљиво, да се не посечеш и прстима се изваде унутрашњи органи. Педантно и уредно. Риба то захтева. Са њом нема журбе. Онда се маказама сецну пераја, ако их има и опет се испере. Расек се затим посоли, па зачини белим луком, першуном, мирођијом и лимуновим соком. И ту није крај. Наређа се у науљену тепсију, па се узме крпа, отвори се рерна, гурне се тепсија, затвори се рерна, забаталиш крпу, укључиш дугме на 250 степени и печеш је једно двадесет минута. Док се то крчка ти отвориш прозор. Ширимице! Из рерне се, већ, осећају, ах, мириси, сачекаш још малко, па опет узмеш крпу, отвориш рерну, извадиш тепсију и све проспеш кроз прозор. У материну!

Из насеља се зачуо поклич: „Трипут ура за ОРА. Ура, ура, урааа“!

 

Друштво

Сарадња Института Гоша и немачког ГИЗ: ОБУКА ЗА НАСТАВНИКЕ ШКОЛА

Fabrika GosaНемачка организација за међународну сарадњу, познатија под називом ГИЗ и Институт „Гоша“ из Београда, реализују семинар за потребе наставничког кадра у области заваривања за седам школа на територији Републике Србије. Теоријска настава је у току, и изводи се у Београду, а предавачи су стручњаци Института „Гоша“. Практични део је у Центру за обуку заваривача у Смедеревској Паланци, почетком јула месеца.

Семинар похађа 21 наставник, а целокупан пројекат финансира ова позната немачка организација. Пријављене су школе из Краљева, Обреновца, Суботице, Крагујевца, Младеновца, Пожеге, Лазаревца и Пећинаца. Семинар је подршка дуалном образовању, на коме ће се инсистирати у будућем образовном систему Србије, а који је показао изузетне практичне резултате у Немачкој и Аустрији, и стимулисао познате компаније и предузећа да буду непосредни актери у овом процесу.

 

Зорица Матић

Друштво

Успешна пословна сарадња Института „Гоша“ и „Гастех“ из Инђије: ЦИСТЕРНЕ ПО СТАНДАРДИМА ЕУ

Aparat za zavarivanje - VarstrojИнститут „Гоша“, „Гастех“ Инђија, и Машински факултет Универзитета у Београду у наредном периоду ће радити на усклађивању техничких захтева са захтевима Европске уније, на постојећим цистернама у Србији. Планира се да Институт „Гоша“ ради на већем броју цистерни, и то у делу заваривања и испитивања заварених спојева без разарања, које ће обавити лабораторије Института „Гоша“. Надзор над овим пословима обављају стручњаци са Машинског факултета у Београду. Пробна цистерна коју је радио Институт „Гоша“ успешно је прошла све неопходне тестове.

Заваривање се одвија у „Гастеху“ у Инђији.

Треба рећи да је Институт „Гоша“ опремљен за ове послове свом неопходном савременом опремом, а крајем месеца је примио и веома вредну донацију од ДАИХЕМ ВАРСТРОЈ из Словеније, фирме која је у власништву Јапанаца, а реч је о апарату за заваривање последње генерције, чија се вредност процењује на 10.000 еура, и поседује изузетне перформансе. У Институту „Гоша“ се припрема презентација овог апарата за јавност.

 

Зорица Матић

ДРУГИ ПИШУДруштво

Међународни дан подршке жртвама тортуре

Nasilje-nad-ženama-Особе у затворима, полицијским станицама, неуропсихијатријским и социјалним установама, али и у избегличким камповима, најподложније су злостављању- изјавио је заменик заштитника грађана Милош Јанковић.

Јанковић је, поводом 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре, истакао да када се говори о тортури, најчешће се мисли на положај оних који се налазе у затворима или некој од социјалних установа, јер су најподложнији мучењу.

Према његовим речима, без обзира на то што је неко лице из било ког разлога изоловано, они није неслободно и располаже широком лепезом права.

Он, међутим, сматра да шира друштвена заједница према тој популацији има, како је рекао, ниподаштавајући и негативан однос.

Зато, када је реч о борби против тортуре, пажња државе мора бити континуирана с поштовањем права лица лишених слободе, тим пре што се степен развоја једног друштва осликава управо кроз његов однос према тој категорији људи, сматра Јанковић.

-Држава, али и и шира друштвена заједница мора да схвати да лица која се налазе на издржавању казне, која имају менталне тешкоће, или која се налазе у полицијском задржавању нису ван заједнице, а њихова права морају бити афирмисана да једнога дана када буду слободни не би понављали своје грешке – навео је он.

Јанковић је истакао тежак положај затвореника који су, према правилу, смештени у претрпаним затворима у којима им се не нуди минимум услова који су предвиђени међународним прописима.

-У српским затворима борави готово двоструко више људи од расположивог капацитета, па тако 11.300 затвореника дели простор предвиђен за свега 6.000 лица – рекао је Јанковић.

Он је истакао да институција заштитник грађана, поред контролне функције и утврђивања незаконитости у поступању, обавља и превентивну функцију која се састоји у указивању на све оне недостатке који постоје, али и предлагању одређених мера и активности које је неопходно учинити.

Јанковић каже да се заштитник грађана залаже да се у новом систему социјалне заштите пружи потпуна подршка институцијама, али и свим особама које се налазе у социјалним установама.

-То би значило да се пружа социјална подршка осуђеном који је отишао на издржавање казне затвора, али и његовој породици – рекао је он и додао да су чланови породице они који трпе последице.

Конвенција против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих поступака или казни који је усвојила Генерална Скупштина Уједињених нација ступила је на снагу 26. јуна 1987. године, а Србија је међу државама потписницама. Према тој Конвенцији забрана тортуре је апсолутна и нико, ни под којим условима не сме бити изложен тортури.

 

(Преузето: Тањуг)

Писма читалаца

Писма читалаца: ДАН ПОБЕДЕ ИЛ’ ПОРАЗА (подстицај на размишљање и помирење, ал’ у истини)  

Streljanje-Draza-Mihajlovic-620x3501.Мала хронологија догађања:

1.1. Забрана Комунистичке партије Обзнаном

Терористима је требало судити, али не и целој партији. У западним парламентарним демократијама нису забрањивали КП-е, па су се у рату понашале као и све друге (Покрет отпора у Француској).

1.2.  Чувени 27. март, или насилно (пучем) кршење међувладиног уговора Југославије и Немачке. Пучисти по(за)бунише народ (злоупотребише српски хајдучки менталитет), а онда побегоше на сигурно, оставивши га на милост и немилост једне и друге устаничке стране. Резултат је 1.700 000 изгинулих на разне начине, највише Срба, и то, да нам се до данас не верује – несигурни смо и пријатељима и непријатељима. Недић на молбу великог броја угледних Срба, тешка срца, да би спасао што више народа, примио се страшне жртве – жртве дотадашњег угледа и морала и постао окупациони управитељ Србије. Тиме је поштовао легално потписану капитулацију и спасао стотине хиљада људи – од Србије па све до Словеније.

1.3. Пре тога Черчилова влада наређује начелницима окупираних општина у Ла Маншу да буду лојални окупационим немачким властима – зна се због чега. За успешно извршење наредбе, после рата, те исте начелнике награђује одликовањима.

1.4. Де Гол учесницима Покрета отпора наређује да не убијају Немце – зна се због чега – већ само да врше ометања кретању и снабдевању немачких трупа.

1.5. Пуковник Дража Михајловић први диже устанак јер како је рекао: „У српском језику не постоји реч КАПИТУЛАЦИЈА“. Влада, која је потписала КАПИТУЛАЦИЈУ, из лондонских удобних јаслица проглашава га за Министра војног, опет кршећи свој потпис – разрока доследност, нема шта! Дакле, са једне стране не поштује свој потпис, а са друге стране, како су њени „надзорници“ из Лондона и остали из против-хитлеровске коалиције признали ЈВУО, Влада и Дража су за за савезнике поступили легално. То је значило да су чланови свих партија, па и КПЈ, дужни били да се ставе под команду генерала Михајловића – ако нису, постајали су нелегална банда.

Дакле, народне вође су, у тешким тренуцима по Земљу и народ, својим недораслим понашањем, свесно или несвесно, припремиле братоубилачки рат и масовну погибију, која се продужила и неко време после рата. А главни задатак народних вођа је (на извору су обавештења о наступању судбоносних догађаја), да не остављају народ на цедилу (пример Милоша Обреновића, Милана Недића, Драже Михајловића…) и да што је могуће више сачувају народ и државу – по цену и своје личне жртве.

По дизању устанка ЈВУО јавља се и КПЈ као учесник, али се не прикључује позиву легалног Министра војног, већ по налогу из далека диже партијски устанак(?!), а зна се да се Де Головом покрету отпора прикључила и КПФ. То је са леве партијске стране, а са десне се јавља покрет Димитрија Љотића, такође партијски (?!). Оба покрета су била (опет партијски) изузетно дисциплинована, док је ЈВУО, не толико због своје партијске разноликости, већ због разроке дипломатије народних вођа, био све, само не војнички дисцилинован. Питам се са ове повелике временске даљине, да су Краљ и Влада били тик уз народ, да ли би се уопште и јавиле партијске војске? – у претходном, Великом рату, ни помислити. Због тога, и када се нема намере за вршење организованог злочина, он се може јавити, ту и тамо, од појединих командатура, широм окупационог простора. У партијским, тоталитарним покретима (најочитији примери су национал-социјалистички и усташки), могуће је јављање унапред намераваног организованог злочина. КПЈ до 1943. године нелегална као покрет, а према Роберту Макдауелу и маргинална до исте те године, врши – без војног ефекта – оружане испаде на припаднике Вермахта. Тиме изазива до тада невиђену одмазду (100 Срба за једног немачког војника), рачунајући на знатнији прилив људства у своје редове. ЈВУО проценивши чему то води, ограничио се, барем у основи, на ометање кретања и снабдевања немачких трупа – баш као и Покрет отпора у Француској. Срби, не живећи у Француској, своје расправе у миру наставили су да их чине у међусобним обрачунима у рату, наравно оружано.

Partizani-Dragoljub-Draza-Mihailovic-620x350Но, 1943. долази до великог преокрета – Черчил (по Р. Макдауелу) под утицајем избеглих троцкиста у Лондону, рачунајући на бољу послератну сарадњу са интернационалцем Титом него са Дражом националистом, напушта ЈВУО и даје сваку подршку партизанима. То је са великим устезањем прихваћено од Рузвелта који је тако Балкан препустио Британцима. Черчил тада упућује италијанске јединице са територије Краљевине да се никако не предају ЈВУО-у, већ партизанима. Тиме ови добијају на снази и  значајан прилив људства, а један део долази из ЈВУО. Додатни ударац ЈВУО-у задаје млади краљ, који из Лондона наређује Дражи да се стави под команду Титову. Одбијањем Драже да то учини, ЈВУО постаје нелегална. Настаје расуло у ЈВУО, што је био додатни подстицај за злочине од стране једних и других. Онај који је јачи чини то организовано, па чак и низ година по завршетку рата – што суђењима без поштовања основних правних норми, што осудама без икаквог суђења. Иначе, на нивоу ондашње НДРЈ, постојала је централна комисија која је једино могла прогласити некога за ратног злочинца и народног непријатеља, но нису се сви страдали налазили на том списку – многе је „појео мрак“ на нижим нивоима (лично сазнање потписника ових редова).

Дошао је и жељно очекивани крај рата – јесмо ли победили? Та победа је довела, у добром броју, до ослобођења једних и поробљавања других. Па може ли се говорити о победи једног малог народа који је изгубио преко милион људи у пуној снази. Савезници су на Нирнбершком процесу на смрт или на робију осудили поједине немачке главешине, али народ нису. А шта су и други европски народи са милионским жртвама, све до Јевреја, добили? Али, зато су светски мешетари извукли енормне профите из војног сектора, док је Европа стављена под туторство две, а задњих деценија, једне силе.

Питам се, да ли је пристојно радовати се победи са 1,7 милиона жртава, у највећем броју од братубица? Шта да раде њихова поколења? – јел да обнове непријатељства, или да се помире? Како? Дубоко сам уверен само ИСТИНОМ! Јер, ако се јави жртва са једне стране, одмах ће се јавити и она на другој, или трећој страни. За почетак правог помирења нек буде скорашња одлука Суда (део жељене ИСТИНЕ) поводом правно накарадног суђења Дражи 1946. године. Зашто она? Па суд је само утврдио да се ради о кршењу основних правних норми ондашње државе, како би се одстранио кључни војнички и идеолошки противник (Тито је крајем 70-их изјавио да је НОП-у главни противник био Равногорски покрет, а занимљиво је и немачки генерали су то рекли, али за себе). Добро је што Суд није расправљао да ли је, или није Дража ратни злочинац – то је заметан посао због наслага поратне победничке пропаганде (прве мачиће треба бацити у воду – каже наш народ). Треба га препустити стрпљивим историчарима (јер ИСТИНА отрежњује) – нарочито младим и оним будућим (којима ће данашње запаљиве приче изгледати као помињање Немање, св. Саве, Лазара, Милоша, а зашто не, и Марка Краљевића). У супротном, требало би ставити на дневни ред и одговорност Тита за ратна и поратна недела из редова НОП-а коме је био врховни командант, упркос томе што је из рата изашао као победник. Дакле, историчари су ти којима треба препустити истраживање понашања једних и других, иначе ће . . . „лажи о Дражи“ бити и даље могуће, са обе (његове) стране.

Следећим поколењима (нарочито будућим народним вођама) остаје у аманет да извлаче поуке из ове наше кошмарске прошлости, али и садашњости, како би спремније, то значи трезвеније дочекивали своју будућност. Јер од Милоша Великог не имасмо државника и дипломату дораслог изазовима, често судбоносним, које време неумитно доноси. Дај Боже да се роди, а можда се родио, или се тек рађа такав, кога народна мука изнедри, односно породи.

Хајде да се и ја определим за неку од ратних опција, боље рећи понашања појединаца: За оне сам који су на све начине гледали да често у тешкој и претешкој ситуацији помогну и спасу што више народа, без обзира на идеолошка, политичка и верска опредељења, макар били и из противничких редова, а можда и са прекршајима ратног права – нека им се суди у миру, по Закону и без осветољубивости.

 

Желимир-Жељко Н. Стефановић

Смедеревска Паланка

 

 

ДРУГИ ПИШУ

Ово су најсрећније земље света

1729246510558be16a0cf82966962533_orig-Судећи према истраживању компаније „Gallyp-Healtxways“, најрећнија земља на свету је Панама. А где смо ми?

 

У студији, у којој је учествовало 146.000 људи из 145 земаља широм света, испитивана је присутност неких од главних фактора за срећан живот попут осећања корисности, укључености у заједницу, финансијског стања, физичког здравља и љубавних односа.

Најсрећније земље у 2014. години према „Gallyp-Healtxways“ индексу добростања биле су:

  1. Панама
  2. Костарика
  3. Порторико
  4. Швајцарска
  5. Белизе
  6. Чиле
  7. Данска
  8. Гватемала
  9. Аустрија
  10. Мексико

Негде на средини листе нашла се и наша земља. Заузела је 84. место, док је срећа становника Косова разматрана засебно, па се оно нашло на 96. позицији. Наш најнесрећнији сусед је Хрватска која се нашла на 104. месту, док су највише расположени Румуни на 53. месту.

Када су у питању земље југоисточне Европе, комплетна листа изгледа овако:

53.Румунија

54.Македонија

55.Албанија

56.Босна и Херцеговина

57.Бугарска

58.Црна Гора

59.Хрватска

Нажалост, срећа и благостање не цветају свуда подједнако, па су неке државе морале да се нађу на дну листе. Које земље имају најпесимистичније становништво, можете видети овде:

136.Гана

137.Хаити

138.Бенин

139.Обала слоноваче

140.Конго

141.Тунис

142.Того

143.Камерун

144.Бутан

145.Авганистан

 

(ИЗВОР: ИНДЕПЕНДЕНТ)   

Друштво

Институт „Гоша“  добио вредну јапанску донацију: ВРХ ЗАВАРИВАЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ  

IMG_0941-Апарат последње генерације заварује све врсте материјала

 

Институт „Гоша“ добио је вредну јапанску донацију. Реч је о апарату  за заваривање welbibee P  500 L високог технолошког нивоа. Донатор је  DAIHENVARSTROJ, а поклон  је вредан 9.000 еура. Такву машину још има Машински факултет у Крагујевцу.

Поменути  апарат  може да заварује све врсте материјала и то путем више заваривачких поступака. Служи за обуку заваривача и за експериментално  заваривање.

 

Писма читалаца

Писма читалаца: ПОЛИТИКА ШТЕДЊЕ – ВЕЛИКИ ПРОМАШАЈ

slika12Поштовани пријатељи, политички истомишљеници и неистомишљеници, политика штедње и њен модел опоравка који је актуелан у Републици Србији, чији је главни протагониста СНС, показао се у многим деловима света као велики промашај.

Наиме, таква политика најпре мора пратити правно и економско утемељење које би омогућило сврсисходну примену исте за економски и привредни опоравак. Наш премијер у својим говорима се често позива на капиталистички модел Немачке не правећи институционалне разлике између две земље. Челници ове Владе врше индоктринацију јавности по сваком питању. У економији постоји и политика повећане потрошње као мера изласка привреде из рецесионог краха, а за коју они не желе да чују, јер не верују у политику „лако ћемо“. Потезе Грчке власти означавају као могућност оживљавања социјализма и на њему заснованог привредног модела што је једно примитивно схватање и политике и економије као такве…

Зашто се не би сетили идеја робног егалитаризма и на таквој основи покушали учинити нешто за своју земљу,а не усађујући народу свест о политичком егалитаризму у једној демократској држави???

У сваком облику друштвеног живота присутна је све више негативна селекција и морални хазард и то према онима који из неких себи оправданих разлога ову политику СНС-а сматрају некомпетентном и неконзистентном.

***

Влада Републике Србије жели неолиберални капитализам и функционисање по диригенцијама, затим не показује приврженост парламентарној и конституционалној демократији,већ промовише солипсизам као идеолошки правац о постојању једне утицајне личности у једној европској држави, затим сматра да сви политички неистомишљеници морају бити таоци империјалистичког захвата СНС-а, противи се социјализму и систему самоуправљања о коме мало зна,а дистрибуира робовласничко друштво и феудализам, не презентује мере опоравка националне економије, већ мере штедње које воде ка болесној економији и очувању интереса ужег круга империје, залаже се за слободу говора,мишљења и медија, а укида сваку емисију која има критику о империји СНС-а, уводи оптимистички став о напретку у блиској будућности истовремено заступајући песимистички став о сопственој успешности онога чија је будућност по питању успеха неизвесна и на крају ја очекујем да се Србија као држава са територијалним интегритетом и суверенитетом нађе на тендеру за приватизацију са све грађанима што је веома реално за очекивати с обзиром на политику премијера….

***

Највећа демагогија свих времена јесте СНС. Довољно је само вратити се 15 година назад и онда се може закључити да се овако иступање „реконструисаних лидера 90-их“ очекивало. Да ли је могуће да неко може веровати у реформски опоравак на овај начин? Ако мало укључимо мозак можемо видети о каквом економском апсурду је реч.

Ево и примера: смањити плату једном раднику са ССС за 10 одсто и смањти плату гувернеру за 10 одсто и при томе изговорити како сви сносимо исти терет… Раднику, ако има 40.000 плату што је реткост, одузеће 4.000 динара, а гувернеру 55.300 динара, што је 10 одсто од 553.000 динара колика је плата гувернера.

Погледајте ово сад: терет на име смањења гувернеру је већи од почетног износа плате обичног радника, што би по мени значило да би радник који „крампа“ дан-ноћ  требао бити изузет из оваквог процеса реформи. Друго тумачење каже: смањењем плате радника са ССС они цепају део његових услова егзистенције, док гувернеру опет преостаје велика количина новца за луксузан живот. Оваквих примера је много у структури напредњачких редова које ја као дипл. економиста лако тумачим, а тешко прихватам, као и остали грађани Републике Србије.

 

Никола Пајић

Смедеревска Паланка

 

 

DIGITAL NEWS (приредио Лука Никола)

Наочаре за виртуелну реалност

dk2-productТоком година технологија виртуелне реалности је увек много обећавала, али никад није пружила обећано.

Све до 2012. године када је компанија „Ocylys VR“ свету приказала свој пројекат вредан приближно 2,4 милиона долара, „Ocylys Rift DK1“ (на слици).

Иако је у почетку план био да се уређај користи само у гејмингу, његове стереоскопске наочаре су најбољи начин за гледање 3D садржаја.

После „Ocylys Rift Development Kita 1“, 2014. је светлост дана угледао и DK2. Из „Ocylys“ најављују да ове године неће изаћи DK3, већ да ће производ доћи у продавнице.

До тада је „наочаре“ могуће легално купити само on line и то преко сајта www.ocylys.com.

ИнтервјуПолитика

Интервју са Живаном Миловићем, председником Општинског одбора ПУПС-а у  Смедеревској Паланци: НИ ЛЕВА, НИ ДЕСНА ОПЦИЈА

IMG_0933-Ми смо интересна опција која се бори за своја права и социјалну правду наглашава наш саговорник

 

Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) је основана 10. маја 2005. године, а Општински одбор ПУПС у Смедеревској Паланци пет месеци касније – 4. октобра.

На републичком нивоу, након формирања ПУПС, одржани су парламентарни избори 2008. године. Тада су освојена четири посланичка мандата и добијено место потпредседника Владе. Четири године касније освојено је 12 посланичких мандата и добијено место потпредседника Скупштине. Године 2014. када неколико, до тада парламентарних странака, није прешло цензус, а неке од њих се поцепале или потпуно нестале са политичке сцене, ПУПС је потврдио резултат из 2012. што најбоље говори о стабилности његовог гласачког тела.

У паланачкој општини су 2008. освојена два одборничка места, а 2012. због грешака које је учинило тадашње руководство, није се ушло у локалну власт, и зато су и паланачки ПУПС, али и пензионери уопште, платили одређену цену.

Паланачки ПУПС данас има месне одборе и повереништва у 19 од 21 месне заједнице, преко којих је присутан не целој територији општине, са близу 1.500 чланова.

-Можда и не изгледа много, али ако се има у виду да је наш број константан, да наши чланови нису „прелетачи“, нити се учлањују ради одређених конкретних циљева (запослење…),  да их веже заједнички интерес и општи циљ, ценим да смо једна од најјачих политичких организација у нашој Општини – предочава председник Општинског одбора Партије уједињених пензионера Живан Миловић. – Само треба да будемо свесни своје снаге и да знамо да је искористимо на најбољи начин.

IMG_0936Паланачке: Шта чини основ активности паланачког ПУПС-а данас?

Миловић: Делујемо у два правца, на омасовљавању и кадровском јачању наших организација по месним заједницама, и на буђењу свести пензионера да се морају борити за своја права. Наши пензионери су свој радни век, или бар добар део, провели у прилично уређеном друштву. Знало се шта нам припада и то се и  поштовало. Навикли на такав однос државе, пензионери никако да се отргну од тог времена, да не кажем живе у прошлости и нису свесни да смо променама ушли у капиталистички систем, и да ћемо у њему имати само оно за шта се изборимо. Постоји ту још једна нелогичност, а то је да старији пензионери исказују већу свест од новопензионисаних, који су садашње вредности и непоштовање основних регулатива постојећих закона осетили и у делу свог радног века. Наш пензионер још увек верује да му нико не може узети пензију, и поред тога што су му је делом узели. Питам се да ли верују да им неће бити још узето, па и онима са најмањим пензијама? Хоће ли наше пензије свим владама служити као закрпа буџетских рупа које ми нисмо направили? Код дела пензионера постоји и одређени страх од политичког декларисања. Зато желим да нагласим да ми нисмо ни лева ни десна опција, ни комунисти ни монархисти, ни демократе ни радикали… Ми смо интересна опција, која се бори за своја права и за социјалну правду. Ми, али и наша деца, већ плаћамо цену опредељења да се не замеримо младима и да гласамо „за своју децу“, заборављајући да је мудрост увек била одлика старих, а енергија и храброст младих. Морам  да нагласим и то да наша борба није само борба за наша права! Ако се упустимо у дубљу анализу, долазимо до закључка да се ми данас боримо и за нашу децу, за њихова права!  Можете ли да замислите свог сина и унука које издржавате својом пензијом када напуне 65 или 67 година. Каква ће бити њихова пензија, како ће живети? Пракса показује да се за њих, на нашој политичкој сцени, осим ПУПС-а, више нико не бори.

IMG_0932Паланачке: Шта су кључни циљеви ПУПС-а данас?

Миловић: Вратити пензионерима достојанство и старост достојну човека! Супротставити се старосној дискриминацији која се већ јавља и у најнижој ћелији друштва – породици. Одбранити пензију као буџетску категорију и ПИО фонд са његовом имовином. А потом заштита и свих других социјално угрожених категорија становништва. Како? Борбом за уређеније и праведније друштво. О циљевима нас на локалу не бих да причам, полако улазимо у изборну годину и о томе ћемо говорити у изборној кампањи. Видимо своје место у локалној самоуправи, убеђени да можемо да допринесемо њеној ефикасности, већој контроли и транспарентности.

Паланачке: Каква су евентуална изборна очекивања у будућности?

Миловић: И у Републици и на локалу пензионери чине око 25 одсто гласачког тела. Зато и толика борба других партија за наше гласове. Уколико чују наш апел, уколико се одлуче да гласају за себе, пензионери имају шансу да постану значајан политички фактор. Истовремено, ми смо категорија друштва која има довољно и знања и искуства, стручњака у свим областима, генерација која је прошла многа искушења, и то само треба да искористимо. Нажалост, тај део свести нам недостаје. Подељени по разним партијама, несложни, изложени мајоризацији, тако ослабљени, нигде јаки – то је оно на шта рачунају друге партије. Зато врло отворено и насрћу на наше чланове. Не одговара им наша слога и јединство! Често наглашавамо пример словеначке партије пензионера, која је у парламенту скоро 25 година, има близу 12 одсто посланика  и четири министра у Влади. Али словеначки пензионер гласа за себе, за своју партију,  док наш…, наш ће пре да се инати, да тражи разлоге да не гласа за себе, али ће на крају за све неправде учињене пензионерима осудити ПУПС. То је као када негујете туђу башту, окопавате је, заливате, своју запустите, али очекујете да вам ваша да плодове.

Паланачке: Може ли ПУПС (и како) да постане значајнији фактор у општинској власти?

Миловић: Из изнетог се да закључити да не само да може већ и да има велике шансе. Хоће ли победити разум и практичност или лаковерност и лакомисленост видећемо. Хоћемо ли веровати обећањима којих се држи само до завршетка избора? Ми у локалном руководству ПУПС-а чинимо и учинићемо све да, не само пензионере, већ и остале грађане убедимо да се олако не одричу нашег знања и искуства. На њима је да одлуче.

Паланачке: Расте ли број чланова и да ли су (и колико) пензионери свесни да могу постати важан политички фактор?

Миловић: Не смемо заборавити да смо почетком прошле године били распуштени одлуком виших партијских органа. Оно што нам улива веру и даје снагу је чињеница да смо након распуштања контактирали око      80 % наших дотадашњих чланова, од којих се 89% изјаснило да остају у нашој Партији.  Истовремено, током прошле године, након распуштања (!), нама је приступило 50% више нових чланова него претходне. Гледајући и овогодишње учлањење нових чланова очекујемо да их буде нешто више него прошле године. То нам говори да је наш рад ипак дао одређене резултате.   Наглашавам да смо крајем прошле године имали изборну Скупштину наше Општинске организације, којој је поред преко 100 делегата присуствовало и још око 200 чланова и пензионера. Скупштина је имала врло позитиван одјек међу нашим члановима али и грађанима. Сматрамо да је толико интересовање резултат тога што су препознати поштен и искрен однос новог руководства у борби за наша права.

Паланачке: Каква је данас структура чланства, које категорије пензионера чине већину?

Миловић: Већину наших чланова чине пензионери из радничких структура, потом пољопривредни пензионери, али и сви други. Што се образовања тиче већина су занатских занимања и средњошколци. Лично имам замерку на наше бивше локалне руководиоце свих нивоа и из свих области, интелектуалце, па и бивше политичке раднике зато што се   већина њих дистанцирала од активног друштвеног и политичког живота и не изражава спремност да се укључи у решавање проблема којих је уз дана у дан све више. Надам се да ће ПУПС након наредних избора бити у бољем положају и да ће успети да их мобилише да и они дају свој допринос на покретању наше Општине.

IMG_0934Паланачке: У каквом окружењу данас делује ПУПС?

Миловић: Ако говоримо о економском сувишно је било шта рећи. Све говори чињеница да годинама нисмо имали ни једну озбиљнију инвестицију у општини. Ако говоримо о запошљавању онда су то искључиво партијска запошљавања. Нажалост, партије су постали основни послодавци, али послодавци радних места без перспективе и оних на којима се најчешће на савремени начин кулучи волонтирањем у државним организацијама, институцијама и општинским предузећима. У приватном сектору се ради за минималне плате, на црно – без пријаве и плаћања доприноса… Која је будућност тих радника? Што се политичког окружења тиче није ред да ја говорим о другима, али забрињава политичка недоследност, „трчање“ у странке ради остварења личних циљева и амбиција, прелетање не само појединаца, интелектуалаца и руководилаца већ и читавих општинских одбора, цепање странака на струје, и недостатак снаге да се то превазиђе. А из таквих  општинских одбора ће сутра испливати општинска власт, директори, управници. Криза кадрова, рекао бих, честитих, спремних да себе уложе за заједничко добро. У таквом окружењу ми тражимо своју шансу, својом честитошћу, спремношћу за одрицањем, часном намером и разумним ставовима. Надам се да ће пензионери али и остали грађани то код нас препознати.

Д. Јанојлић