Новогодишњи двоброј Паланачких новина
Новогодишњи двоброј Паланачких новина можете, потпуно бесплатно, прочитати ако пратите овај линк.
Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић
Новогодишњи двоброј Паланачких новина можете, потпуно бесплатно, прочитати ако пратите овај линк.
За новогодишњи интервју са Радославом Милојичићем Кеном владало је велико интересовање. Пет електронских медија, као и представници штампаних гласила са подручја Смедеревске Паланке и Велике Плане, желели су да забележе разговор са председником паланачке општине. Из тог разлога, суочен са бројним обавезама, Радослав Милојичић је одлучио да на питања новинара одговара у једном термину. Текст који следи представља наш избор из садржаја ове, новогодишње конференције за штампу.
Паланачке: За разлику од претходне, година која је на измаку, када је реч о локалној самоуправи, није била политички турбулентна. Како са позиције првог човека наше општине оцењујете одлазећу 2013. годину?
Милојичић: Ова година била је изузетно тешка. Тешко је, уосталом, у целокупном српском друштву. Тешко је и у геополитичком, и у политичком, и у привредном смислу. На наплату су стигли многи рачуни, укључујући и неке који датирају још из деведесетих година. Такође, Влада, која није могла да црпи финансијска средства из неких других извора, ове године почела је да црпи средства из локалних самоуправа, а то значи и из џепова грађана. Општински органи власти су тампон зона, између Владе и грађана, и зато су локалне самоуправе поднеле највећи терет. Упркос томе, нама је пошло за руком да током текуће године вратимо око 200 милиона динара, на име заосталих дугова. Буџет за 2014. је у нешто већем степену развојни буџет, него што је то био општински буџет за текућу годину. Милијарду и двеста четири милиона динара је буџет за 2014. годину, што омогућује више инвестиција него у 2013. Постоје четири стуба на којима је базирана локална власт у нашој општини: Најпре, то је очување радних места. Видели смо да је Влада донела одлуку којом је забрањено запошљавање нових радника у јавном сектору. Такође, претпоставка је да ће инфлација у наредној години бити три до шест процената, а треба имати у виду и смањење плата оних који месечно примају преко 100 и преко 60 хиљада динара, а то су углавном високообразовани људи, професори, доктори, лекари. Та одлука је, наравно, лоша, али то је одлука Владе. И зато нам је први циљ очување постојећих радних места, а одмах иза тога је брига о социјално најугроженијим слојевима становништва. Морамо да се нађемо људима који трпе притисак од електродистрибуције, којима се искључује струја, који немају посао, па самим тим ни приходе који би им омогућили да уредно измирују дугове. Ми морамо да им помогнемо, колико год можемо.
Паланачке: Шта су остали циљеви?
Милојичић: Трећа ствар је отварање нових радних места, а четврти циљ је побољшање инфраструктуре у нашој општини. Ми смо и ове године урадили око осам километара путне инфраструктуре, наставили смо изградњу водоводне и канализационе мреже. И следеће године радићемо на побољшању путне инфраструктуре. Имаћемо на располагању више средстава него ове године.
Паланачке: Наредне године, такође, треба да буду завршени и неки значајни пројекти који су започети ове године. Пре свега, фабрика воде. Било је речи и о пројектима из области пољопривреде…
Милојичић: Пре свега треба направити консензус свих релевантних политичких чинилаца на подручју наше општине о правцима развоја Смедеревске Паланке. Морамо да прекинемо праксу да свака владајућа гарнитура одмах одбацује све оно што је претходна радила. Морамо да имамо један јединствен правац, којим ће се кретати наша локална самоуправа. У наредном периоду најзначајнији је завршетак радова на фабрици воде, односно новом систему за водоснабдевање. Подсетићу да је локална самоуправа у претходном периоду решила проблем гасификације, на целокупној територији Општине Смедеревска Паланка. У току је решавање проблема водоснабдевања. Проблем који треба да буде решен је изградња канализационе мреже. Ми смо једина локална самоуправа у Србији која има комплетну пројектну документацију за изградњу канализационе мреже. Значајан циљ, такође, је опоравак туризма. Морамо да обезбедимо и излазак на ауто-пут. Још један значајан пројекат је развој пољопривреде. Ти пројекти морају да буду спроведени, без обзира на то ко обавља функцију председника Општине, или председника Скупштине општине. Направићемо један округли сто, на коме сви релевантни политички чиниоци треба да се сагласе око поменутих тачака, као окоснице будућег развоја наше општине до 2020. године, и да се у том правцу крећемо, независно од тога ко је на власти.
Паланачке: Више пута до сада сте истакли да је за реализацију свих пројеката значајна политичка стабилност. Са друге стране, често се у чаршији чују приче да и овде следе промене у структури општинске власти.
Милојичић: Сматрам да у овом тренутку не постоји друга политичка коалиција која би донела стабилност, у економском, привредном, политичком, или било ком другом смислу – осим коалиције Демократске странке и Социјалистичке партије Србије. Са нама су у коалицији и УРС, СПО, ЛДП, СДПС и НС. Морам да подсетим да су ДС и СПС освојили убедљиво највећи број мандата на изборима 2012. године. Односи у коалицији су изузетно добри, а о томе, поред осталог, сведочи и ефикасан рад Скупштине општине. Када је реч о Демократској странци, ми смо себи затворили врата ка било каквом прекомпоновању. За нас не постоји политичка алтернатива постојећој коалицији која предводи локалну самоуправу, зато што у некаквој другачијој коалицији не би били задовољени интереси грађана. Сарадња са Српском напредном странком је за нас неприхватљива. Оно што се, сплетом чудних околности, догодило пре годину и по дана, било је лоше, пре свега по грађане, а потом и за локaлну самоуправу. Напросто, СНС на локалном нивоу нема руководство довољно зрело да може да се ухвати у коштац са било којим озбиљним проблемом. И зато је, према таквој коалицији, Демократска странка затворила врата. Ми не можемо да сарађујемо са људима који не могу да се снађу у дневно-политичким околностима, и тако ће бити док сам ја на челу Демократске странке у нашем граду, и док је у Скупштини ова одборничка група. Ја мислим да Српска напредна странка ову државу води ка новим републичким изборима. Нама, као странци која је на нивоу Републике у опозицији то одговара, али питање је да ли је то у интересу грађана Србије. Друштвени и политички живот је под сталном тензијом: да ли ће бити одржана изборна скупштина СНС-а, ко ће бити ухапшен, да ли ће бити расписани ванредни парламентарни избори. Стално се неко „дисциплинује“, СПС, ДС, ЛДП… Мислим да у српском друштву владају хаос и конфузија, а то никоме не може донети добро. Због ове, сталне тензије, број кривичних дела порастао је за 30 процената. Прича се о изборима, а нико не брине да 70 посто грађана Србије данас нема пара да плати рачун за струју, и да ће им сутра струја бити искључена. Сви живимо много лошије него пре годину и по дана, када су ДС и СПС водили Владу Републике Србије. Што се тиче локалног нивоа, Демократска странка ће и убудуће партиципирати у власти са партнерима који поседују политичку зрелост, мудрост и стабилност да одлучују у корист грађана.
Паланачке: Мислите да ће после будућих локалних избора коалиција која је сада на власти у нашој општини имати довољно снаге да поново буде на окупу?
Милојичић: Не знам када ће бити локални избори. Требало би да буду за две и по године. Резултати у Голобоку, на изборима за савет месне заједнице, на којима су ДС и СПС освојили убедљиву већину гласова, показују да грађане не можете да преварите. Грађани су ти који оцењују, а ја мислим да смо у претходном временском периоду остварили значајне резултате.
Паланачке: Опозиција вас критикује због стања у јавним предузећима и установама. Људе интересује да ли ће примати плату на време, да ли ће имати сигурно радно место.
Милојичић: Знате шта, што се тиче сигурних радних места, ми ту не можемо да пружимо гаранције, јер је Влада донела одлуку којом се забрањује запошљавање у наредне две године. Такође, Влада је донела одлуку о томе колико радника локална самоуправа мора да отпусти. Док смо ми у локалној самоуправи одлучивали о томе, нисмо желели да отпуштамо раднике. Влада је, међутим, донела одлуку о смањењу броја запослених. Ми смо подређени републичким органима, и те одлуке морамо да поштујемо. Са друге стране, када је реч о ономе за шта смо ми надлежни, сва предузећа чији је оснивач Скупштина општине ће у 2013. примити, минимум, 11 плата. Многи ће примити свих 12 плата. Наравно, ситуација у јавним предузећима је тешка, као и у држави. Ми се трудимо да се, колико год је то могуће бавимо социјалном политиком, и, као што сам рекао, један од наших приоритета је борба за очување радних места.
Паланачке: Критикују Вас да доста средстава издвајате за развој спорта.
Милојичић: Некада је мање важно шта је речено, а значајније ко је то рекао. Ако је питање да ли ћу и убудуће настојати да, као председник Општине, помажем спортистима и спортским клубовима, да подржавам омладину и пројекте у култури, одговор је: да, хоћу, у још већем обиму, наравно у границама средстава којима располажемо.
Паланачке: Како гласи Ваша новогодишња порука?
Милојичић: Грађанима желим здравље и срећу у наредној години, и поручујем: морамо да се боримо!
Средином одлазеће године, на чело Опште болнице „Стефан Високи“, постављен је Периша Јовановић, познати хирург и дугогодишњи начелник Хируршког одељења. На првој конференцији за новинаре, Јовановић је, тада, најавио одлучне мере, а пре свега „метлу и четку“, чишћење и сређивање, најпре болничког парка, а потом и објеката болнице. За само неколико месеци, болнички парк је сређен, отворена је црква посвећена Деспоту Стефану, оправљена и обновљена болничка фонтана… У згради болнице је, између осталог, према најсавременијим стандардима, уређена хируршка интензивна нега, набављен је ултразвучни скалпел и друга нова опрема. Имајући у виду овако успешан старт, на челу централне здравствене установе за Смедеревску Паланку и Велику Плану, са директором Опште болнице, Перишом Јовановићем, разговарали смо о плановима за будућност, пре свега о ономе што треба да буде реализовано наредне, 2014. године.
Паланачке: Долазећи на овај разговор сазнали смо да су у болници у току одређени радови. О чему је реч?
Др Јовановић: Пацијенти не виде многе наше активности. У току је, на пример, реконструкција опште хируршке операционе сале, као и предпростора за прање руку, за салу хирургије и за салу урологије. Хируршка сала је била прилично запуштена, због дотрајалих, полупаних плочица и искривљене алуминијумске ламперије на плафону. Због тога, рад у хируршкој сали није био безбедан. Поменути плафон није било могуће добро дезинфиковати, а у хируршким салама све мора да се дезинфикује, предмети, подови, зидови, па и плафон. Општа хируршка операциона сала је најфреквентнија операциона сала у болници, јер се у њој готово свакога дана у току године обављају интервенције. Према томе, ову салу смо морали да средимо. Тај део наших активности, пацијенти тренутно не виде, а ја бих волео да буду здрави, и да никада не виде обновљену салу. Ипак, како су хируршке интервенције често неопходне, значајно је да поменути простор буде адекватно уређен и безбедан за пацијента. Пре извесног времена уређена је и хирушка интензивна нега, тако да ту неће бити потребна нова улагање следећих двадесетак година, а и окречили смо хируршко одељење. Ових дана завршавамо тендер за кречење централног хола, који је непримерено прљав, као и за кречење педијатријског одељења. Према мом мишљењу, приоритети су хируршке гране, педијатрија, породилиште. Ту су обнова и реконструкција најнеопходнији.
Паланачке: Да ли је планирана и реконструкција мокрог чвора? Болесници се жале на тоалете у болници.
Др Јовановић: Већ током јануара планирамо да реконструишемо хируршки мокри чвор. Готово сви мокри чворови у болници су у лошем стању. Мени је то добро познато, и сматрам да то мора хитно да се ради, а радићемо у складу са материјалним могућностима. Није ми јасно из ког разлога током претходних година готово да није обраћана пажња на овај проблем. Сада је на челу ове куће човек који је клиничар, који непосредно прати ток лечења људи, од њиховог пријема у болницу, па све до крајњег исхода лечења. Одлично познајем потребе пацијената, и јасно ми је да су чисти и сређени мокри чворови изузетно значајни. Чињеница је да пацијенти током боравка у нашој болници немају адекватне услове, када је реч о тоалетима. Да смо претходних година уређивали само један тоалет годишње, до сада би овај проблем био у потпуности решен. Нико не може да ме убеди да није било довољно новца за ову сврху, јер то једноставно није тачно. Реч је о томе да је овај проблем препознат као приоритетан. Ако пацијент нема где да се окупа, или да како треба опере руке, онда се отвара могућност за ширење интрахоспиталних инфекција. Дакле, сређивање мокрих чворова је једна од најзначајнијих ствари, уз стални технолошки напредак и развијање нових метода лечења.
Паланачке: Да ли је током наредне године планирано увођење неке нове методе лечења?
Др Јовановић: Последњих месеци радимо на унапређивању сарадње са ортопедијом Војно-медицинске академије. Уверен сам да ће резултат бити дугорочна сарадња, која ће бити интензивирана већ од средине јануара наредне године. У плану је и унапређивање ендоскопских метода лечења, а тим поводом нашу установу је недавно посетио др Лука Анђелић, пионир лапароскопске хирургије у Србији. Доктор Анђелић ће долазити и убудуће, ради едукације нашег кадра, пре свега младих лекара који раде на гинеколошком одељењу. Дакле, паралелно може да се одвија и уређење простора, и увођење нових метода лечења, и усвајање модерних медицинских технологија.
Паланачке: Дуго се најављује отварање службе ургентне медицине. Да ли ће ова служба бити отворена током наредне године?
Др Јовановић: Надам се да ће овај посао бити завршен до краја фебруара наредне године. У овој служби биће неколико кревета за опсервацију, и простор у коме ће бити смештени сви ургентни болесници. Биће позивани специјалисти различитих грана да их прегледају, неке интервенције обављаће се на лицу места, а уколико се утврди да је пацијентима потребно хоспитално лечење, они ће бити упућени на одговарајуће одељење. Наравно, и до сада су сви ургентни пацијенти били збрињавани, парцијално, по одељењима, на основу патологије. Постојањем ургентне пријемне службе, одељења болнице ће бити растерећена од непотребих пријема, па ће лекари специјалисти моћи да посвете више пажње хоспитализованим пацијентима. Са друге стране, млади лекари, који ће тек добити специјализацију, проћи ће овај пут, и научиће која стања захтевају упућивање на одговарајућа одељења, обављаће лакше интервенције и на тај начин растеретити лекаре специјалисте.
Паланачке: Као директор најзначајније здравствене установе за Смедеревску Паланку и Велику Плану, какву новогодишњу поруку упућујете житељима ова два града?
Др Јовановић: Као здравствени радник, грађанима пре свега желим – добро здравље. Подсећам суграђане да здрав човек има хиљаду жеља, а болестан само једну: да оздрави. Према томе, водите рачуна о сопственом здрављу, не пропуштајте прилику да се јавите лекару, идите редовно на заказане контроле. Водите здрав живот. Дакле, здрава храна, бављење спортом, поправљање душевног и духовног стања.
Установа Центар за културу са својим организационим јединицама: Градским позориштем,Биоскопом и Канцеларијом за младе негује разноврсне културне садржаје. Оцењује се, међутим, да би било корисно оживети и Домове културе у селима општине. Зграде некадашњих храмова сеоске културе, са малим изузецима, данас су у таквом стању да пружају ружну слику и о њима тренутно нико не брине.
-Ја сам покренуо иницијативу да се реактивирају сеоски Домови културе, а тиме и Културно-уметничка друштва у селима наше општине – износи Слободан Тошић, директор Установе Центар за културу у Паланци.- Треба, ипак, неко да води рачуна, пре свега, о Домовима културе да не пропадају као зграде и установе културе. У 2014. години очекујемо да остваримо сарадњу са сеоским месним заједницама. Нашу акцију, на жалост, успоравају необављени избори савета месних заједница у сеоским срединама.
Покренута иницијатива изискује доста труда, а како је то императив њеног рада, Установа Културни центар ће настојати да бар у већим месним заједницама оживи Домове културе. После тога би се прешло на средње и мање сеоске средине.
-Осамдесетих година прошлог века имали смо посебну организациону јединицу, која је носила назив Сеоски домови културе „Доња Јасеница“, а имала је своје референте у селима – подсећа Тошић.- У томе имамо искуства, а било је и прилично богатих културно-забавних програма. Зато очекујемо да ће покренута иницијатива наићи на позитиван одјек у нашим селима. Оно што смо већ предузели односи се на израду бланко статута за потребе културно-уметничких друштава. Ми ћемо га ускоро проследити заинтересованим сеоским срединама, како би устројили нормативу и изабрали органе и челнике са којима се може сарађивати.
Установа Културни центар има богату понуду за сеоска насеља, пре свега, позоришне представе велике и дечје сцене, а истовремено на располагању је и оркестар са солистима. У плану његових активности, поред осталог, је и гостовање у селима. Оркестар је већ наступао у неким насељима, где је наишао на веома добар пријем.
-Поставиће се свакако питање зашто у овој оскудици заговарамо отварање нових радних места а тиме и нове издатке општинском буџету, односно локалној самоуправи – напомиње Тошић.- Наша иницијатива заснива се на сазнању да у самим установама културе имамо запослене који у град долазе из сеоских насеља. Таквих има и у јавним предузећима и на нама је да извршимо неку врсту прерасподеле послова и на тај начин, ако ништа друго, уштедимо бар на путним трошковима.
Тошић се нада да се тако могу оживети програмски садржаји сеоских домова културе. Он подсећа да је „Смотра села“ некада окупљала многе културне посленике у сеоским насељима. По неку смотру и данас негују села са подручја плањанске и жабарске општине. Та активност, упркос беспарици, тамо није ни прекидана, а што се домова културе тиче, они су и данас,кад се о њиховој активности ради, на завидном нивоу.
У овом тренутку, кад је реч о селу, истурено одељење Библиотеке, има само Азања. И културно-уметничка друштва су углавном замрла, изузев оних у Кусатку и Селевцу, а нешто од културних активности имају и Водице.
Д.Јанојлић
Хит среде можете чути ако кликнете на линк:
Директор Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде у Влади Републике Србије Зоран Кнежевић и његови сарадници данас су посетили Паланку. Циљ посете био је договор о реализацији пројекта комасације, за који је наша општина добила значајна средства, захваљујући пре свега унапред припремљеним плановима.
Директора Управе примио је председник Скупштине општине, Славољуб Ђурић, а састанку је присуствовао и државни секретар у Министарству пољопривреде, Жељко Радошевић.
На данас одржаној 43. седници Општинског већа утврђен је Предлог Одлуке о ребалансу буџета за 2013. годину, који не подразумева прекорачивање усвојеног буџета за текућу годину.
-Буџет је остао исти, као што је и планирано, милијарду и четири стотине четири милиона, за текућу 2013. Годину – истакао је председник Општине Радослав Милојичић Кена. – Са одређених конта средства су пребачена на друга конта, извршена је апропријација. На пример, када је реч о средствима Центра за социјални рад, са конта 413 пребацили смо средства на конто 424, или са конта 415, на 424. То значи да су са одређених конта, средства која нису потрошена пребачена на друга конта, а крајњи износ остаје онакав какав је и планиран и усвојен на седници Скупштине општине у октобру ове године. Овај ребаланс биће послат Скупштини општине на усвајање, а седница је планирана за 30. Децембар.
Чланови Већа упознати су и са извештајем Државне ревизорске институције.
-Добили смо од Државне ревизорске институције извештај за 2012. годину и мислим да можемо да будемо, иако не сто посто, задовољни овим извештајем – прокоментарисао је Милојичић.- Жао ми је свих оних политичких странака које су очекивале да ће у том извештају стајати да се општинско руководство понашало у најмању руку некоректно. Извештај ће добити одборници Скупштине општине, а он ће бити постављен и на сајту Државне ревизорске институције. Понављам, као општинско руководство, ми смо задовољни. Добили смо у неких 11 тачака оно што треба да исправимо, али то су у принципу техничке ствари.
На овој седници утврђен је и Предлог Одлуке о изградњи Плана детаљне регулације гробља Каменац, којим ће, поред осталог, бити омогућено прављење прилазног пута.
На дневном реду било је и утврђивање Предлога Програма коришћења и расподеле средстава буџета Општине за пољопривреду у 2014. години.
-Издвојили смо десет милиона динара за пољопривреду – рекао је Милојичић поводом ове тачке дневног реда. – Планирана су средства за отварање високошколске установе за пољопривреду, прве у нашем региону, а издвојили смо и средства за комасацију, јер смо у обавези да за то обезбедимо део средстава. Комасација ће почети у фебруару наредне године. Изузетно сам задовољан, јер смо ми једина општина јужно од Саве и Дунава која је спремила комплетну документацију, аплицирала и добила средства за комасацију.
Чланови Већа разматрали су и Предлоге програма рада Дома здравља и Апотеке „Здравље“ за 2014. годину, Измене годишњег програма пословања ЈКП „Паланка сервис“ за 2013. и Предлог годишњег програма пословања овог предузећа за наредну годину.
Паланачке: На почетку, морамо да поставимо стандардно новинарско питање: како оцењујете рад Скупштине општине у претходном једногодишњем периоду?
Ђурић: Ове године одржано је више од 20 седница Скупштине општине. Седнице СО не трају дуго, што значи да су добро припремљене, а да је материјал који се доставља одборницима јасан и прецизан. Скупштина је радила у добрим условима. Било је практичних и конкретних предлога, и од стране одборника владајуће већине, и од представника опозиције. Сви коректни предлози су прихватани, независно од тога ко је предлагач. Сачували смо склад у функционисању Скупштине општине, што отвара могућност да и у наредној години зацртане програме спроведемо. Искрено, задовољан сам начином на који је функционисала локaлне самоуправе у 2013. години.
Паланачке: Примедбе од стране одборника Српске напредне странке углавном се односе на рад јавних предузећа.
Ђурић: Ми живимо у Србији. Судбина која задеси нашу државу, задеси и нашу општину. Јавна предузећа су предмет озбиљних дискусија и у републичком парламенту. Дакле, није случајно што је то тема и у локалној скупштини. Закон је ограничио средства, субвенције, којима је до сада помагано јавним предузећима. Код нас, рецимо у Водоводу, имамо ситуацију да је инфраструктура потпуно застарела, и због тога су губици у водоснабдевању, услед цурења цевовода, око 60 процената произведене воде. То су проблеми које сама фирма не може да отклони. Ту мора да помогне локална самоуправа. Наша јавна предузећа нису потпуно оспособљена да самостално функционишу, и њима ће, и у блиској будућности, бити потребне финансијске инјекције од стране општине. Када је реч о Јавном предузећу „Паланка сервис“, законски прописи нас обавезују на одређен број запослених. То важи и за друга јавна предузећа, па и за саму општинску управу. Суочени са овим ограничењем, трудили смо се да што мање људи остане без посла, и зато смо се одлучили да смањимо зараде за 10 процената, да ту транзициону муку поднесемо сви заједно. Највише ће поднети запослени у локалној самоуправи, где су зараде просечно умањене за 20 процената.
Паланачке: Другим речима, како сте једном приликом рекли: нема вишка радника, већ мањка посла.
Ђурић: Управо тако. Целу 2014. годину посветићемо томе да се људи упосле, да боље искористимо постојеће ресурсе.
Паланачке: Има критика и на буџет општине за 2014.
Ђурић: Мислим да ће усвојени буџет моћи да се реализује, и да није преамбициозан.
Паланачке: У нашој општини, међутим, има и много незапослених. Наредне две године забрањено је запошљавање у јавном сектору. Чему бројни незапослени могу да се надају?
Ђурић: Локална самоуправа ће покушати да допринесе отварању нових радних места. Међутим, наши грађани мораће да имају активнију улогу у проналажењу посла. Не треба да очекују да искључиво локална заједница брине о њиховом запослењу. Наравно, ми ћемо се трудити да током наредне године обезбедимо што је могуће више посла на територији наше општине, односно да привучемо што више инвестиција. Имамо неколико спремних пројеката, којима ћемо конкурисати, уколико нам буду доступни приступни фондови Европске Уније. Са друге стране, већ смо конкурисали пројектом комасације пољопривредног земљишта , а наредне године конкурисаћемо за средства за наводњавање пољопривредних површина. На овај начин обезбедићемо радна места и у пољопривреди. Много ствари, у том правцу, већ смо урадили ове године. Отворено је истурено одељење високе пољопривредне школе, коју је уписало већ 60 студената. На тај начин биће едукован кадар за развој пољопривреде.
Паланачке: После политичких турбуленција прошле године, 2013. је протекла, када је реч о локалној самоуправи, у знаку политичке стабилности. Да ли ће се ова стабилност одржати и убудуће? Очекујете ли, евентуално, превремене локалне изборе?
Ђурић: Одговор на први део питања пружају седнице Скупштине општине. Од тридесет до четрдесет одборника редовно гласа за предлоге одлука које Скупштина доноси. Према томе, овде се ради не само о владајућој већини, него о двотрећинској већини. Многе одлуке доносе се једногласно. Према томе, у овом тренутку ја не видим наговештај било каквих промена. А што се тиче избора, они су на сваке четири године. Скупштина општине може бити распуштена уколико не заседа најмање једном у три месеца, или ако не остварује законом прописане обавезе, а ми редовно радимо, и уредно извршавамо све обавезе. Не видим, дакле, ни један разлог за расписивање ванредних избора на подручју наше општине.
Паланачке: Вратимо се на непосредно функционисање општине. Докле се доспело у настојањима да наша општина добије излаз на ауто-пут?
Ђурић: Без обзира на то што се ми већ више од једне деценије бавимо овим питањем, на жалост, тек пре годину и по дана је усвојен просторни план ауто-пута Београд-Ниш, и уцртана излазна петља код Лозовичке чесме. Усвајањем просторног плана ауто-пута Београд-Ниш ствара се могућност за отварање овог излаза, али мораћемо да сачекамо наредну годину и видимо којим ће путем ићи Србија, када је реч о регионализацији. Могуће су три врсте регионализације Србије. Једна од њих је ова по којој сада региони функционишу, и то је политичка регионализација. Могућа је и практична, административна регионализација, која у Србији до сада није заживела. Трећи вид регионализације је привредна регионализација. У једном документу, који је израдила Влада Србије још пре неколико година, општина Паланка припада привредном регионалном центру Београда. У овој варијанти, излаз на ауто-пут би био стратегија региона.
Паланачке: Долазе нам празници. Време је за празничну поруку.
Ђурић: Ја бих нашим грађанима поручио да много више времена, пажње, енергије и знања усмере у правцу осигурања сопствене егзистенције. Да пронађу неко занимање, да започну неки посао. На свом пољопривредном газдинству, у својој кући, или у својој радњи. Заједница ће да на себе преузме оно што може, да довођењем инвеститора, и отварањем нових радних места, одређен број људи збрине. Међутим, време у коме живимо тражи од сваког појединца да сам пронађе своје место. Време када је неко други мислио о нама је прошло. Пред нама је време у ком ће свако морати да се снађе, да има кључну улогу у обликовању свога живота, а локална заједница ће имати задатак да обезбеди боље услове за ово обликовање и сналажење.
Песму „Бодеж“ Матије Бећковића,у извођењу аутора, можете чути уколико искористите линк:
Из године у годину, чини ми се да 31. децембар долази све брже. Као да је свака година све краћа.
Да ли су разлог томе деценије које множим или све мање подношљива неизвесност живота у овом делу Балкана?
Заправо, исувише дуго траје лоше време. Почело је још давне ’91. и не престаје.
После лажних Дафимент и Југоскандик банака, врачара и видовњака, самоуздизања до небеса, надрилекара и полтронских медија, грађани Србије почели су да верују и у политичка и економска чуда.
Наивност, лакомисленост и кратко памћење окупирали су свест већег дела нације.
Једноставно, политичар се пресвуче, изговори слатку жељену лаж и постане избавитељ и светац. Када му истекне „рок трајања“ појави се следећи, а он оде да се припреми за наредно пресвлачење и тако…, ових двадесет и кусур година пресипамо свашта у своје животе, који неумитно пролазе.
Петооктобарски занос веома брзо претворио се у смрт последње наде.
Оног који је, тих година, почео да нас поправља, убили смо на вратима Владе.
У међувремену, бар 80 процената популације „преселило“ се на Фарму, едукује се уз Гранд, верује у Великог брата и наручену дневну штампу.
Сан сваке друге „завичајке“ је да се досели у „велики прљави град“ и уда за „бумбара“.
Чак и баба која се чешљала док је горело село, ових дана мудрује по Равној гори, брише и дописује историју Србије.
На нижем нивоу, овде у комшилуку, једна неука особа, већег броја ципела него коефицијента интелигенције, поиграла се законима ове државе, а онда све званичне службе које су јој на то указале прогласила корумпиранима и криминалцима. Гебелсовом методом, „стотину пута поновљена лаж постаје истина“, баш онако како данас у Србији „мали Перица“ замишља демократију, та особа почела је да верује у своју личну правду, и у то убедила и многе „фармере“, па чак и поједине (квази) медије.
„Само лоше вести су добре вести“, каже у једном тренутку главни негативац, медијски магнат, кога ће популарни агент 007 до краја филма, наравно, средити.
Али таква је, на жалост, постала уређивачка политика већине штампаних или електронских медија у Србији.
Црна хроника и масни аброви гутају се „као алва“.
Узгред, недавно на конференцији за штампу, у присуству петнаестак представника „седме силе“, угледни лекар и изванредан стручњак у својој области, поменуо је како је још у другој половини 80-их година прошлог века, приликом неког протеста запослених због тадашњих проблема у здравству, један локални новинар фотографисао докторе – бунтовнике, а онда слику предао полицији као доказни материјал.
Уштинуо сам сопствени образ и утврдиоА да сам потпуно будан, а онда у себи поновио име које је изговорено. Наравно, познајем тог колегу и никада не бих ни помислио да је био доушник државне безбедности.
И то у оно време!
Али, издалека све изгледа другачије…,
Заиста, „не пада снег да прекрије брег већ да звери покаже трагове“.
Елем, на опроштају са текућом годином не осећам нимало туге. Нема празнине коју ствара растанак – заувек.
Била је довољно лоша и неизвесна.
Баш као и она пре ње и сијасет предходних.
Боље сутра, које би требало да почне крајем долазеће 2014. године, најавио нам је вицепремијер Александар Вучић.
Супротно томе, његов министар привреде Саша Радуловић шаље нам поруку да ће баш година која долази бити веома тешка, али ако се сви жестоко потрудимо, ето бољег стандарда кроз неколико година.
Ма, није то ништа…
Било је сличних бисера „за извоз“.
Вест године чуо сам пре двадесетак дана, а она гласи:
Влада Србије купила је десет нових авиона за компанију „Air Serbia“. Авиони ће нашем авиопревознику бити испоручени између 2018. и 2020. године.
Дејан Црномарковић
Хит уторка можете слушати ако кликнете овде.
Дому здравља у Смедеревској Паланци Министарство здравља доделило је акредитацију, која представља потврду да се у овој установи спроводе здравствени протоколи по строгим стандардима, какви важе и у Европској унији. О томе како је текао процес акредитације, и шта он значи, пре свега за пацијенте ове установе примарне здравствене заштите, разговарали смо са др Јасмином Стојковић, директорком Дома здравља у Смедеревској Паланци.
Паланачке: Здравствене установе могу да буду акредитоване на једну, три, или седам година. На колико је акредитован паланачки Дом здравља?
Др Стојковић: За задовољством могу да кажем да је наш дом здравља добио акредитацију на три године, а само неколико поена делило нас је од седмогодишње акредитације. Ми смо се надали да ћемо добити ову акредитацију, али увек постоје неке недоумице, да ли смо баш све како треба урадили. Морам да јавно захвалим својим сарадницима, чији је ентузијазам значајно допринео поменутом резултату. Мислим да смо овакав исход заиста заслужили.
Паланачке: Шта за Дом здравља значи ова акредитација? И какву ће непосредну корист од тога имати пацијенти?
Др Стојковић: Искрено да вам кажем, свима нама који радимо у овој установи акредитација много значи, а мислим да ће много значити и корисницима наших услуга. Сама акредитација представља оцену квалитета пружања здравствених услуга, најпре од стране спољних оцењивача, али, такође и од самих корисника услуга. Током акредитације постављени су одређени стандарди, утврђене су одређене процедуре које треба поштовати, и на основу тога је оцењен квалитет нашег рада. Добијањем сертификата потврђено је да ми посао обављамо онако како треба. Ми смо у обавези да поменуте стадарде и процедуре и даље усавршавамо, а уједно отворена су нам врата да конкуришемо за многе пројекте, за добијање средстава, како од Владе, тако и од невладиних организација. Надам се да ћемо убрзо добити неку донацију, у виду опреме, обогаћивања возног парка, или проширивања просторних капацитета.
Паланачке: Нема много домова здравља у Србији који су се уопште усудили да конкуришу за добијање акредитације.
Др Стојковић: Тако је. На једном од иницијалних састанака у Министарству речено је да је за похвалу и сама одлука да се крене у поступак акредитације. Акредитација још увек није обавезна, и зато многи домови здравља у Србији још увек нису прошли кроз тај поступак. Ми смо од Министарства здравља прошле године добили понуду, и наш менаџмент је одлучио да уђемо у процес акредитације, да видимо шта добро радимо, уочимо где су пропусти, и исправимо оно што није како треба. Драго ми је да смо овај процес са успехом окончали.
Паланачке: Стандарди које треба задовољити да би се добила акредитација установљени су према правилима која важе у Европској унији.
Др Стојковић: Морам да кажем да смо много тога ми већ годинама примењивали. Оно што смо радили, ми смо сада описали, ставили на папир, уредили, да буде прегледно, и то поставили као стандард. Ништа ново нисмо унели у систем рада, већ смо вишегодишњу праксу стандардизовали, и са тим стандардима, путем огласних табли и на друге начине упознали пацијенте. Посебно признање добили смо за организацију рада на више локација јер наше делатности се само на подручју града обављају на шест различитих, међусобно удаљених места. То знатно отежава организацију рада, а нас су похвалили да смо упркос овој дислоцираности обезбедили да се на свим локацијама, у граду и у селима, спроводе јединствене процедуре. Мислим да запослени дају све од себе, како би се посао обављао како треба. Оно што нам недостаје, то су материјална средства, односно, пре свега, већи простор за обављање наших делатности.
Општинска организација пензионера током новембра завршила је испоруку огрева својим абонентима. Обезбеђено је плаћање у осам месечних рата. Испоручено је око 750 метара дрва и 2.300 тона угља. По завршетку испоруке приступило се плановима за нову набавку, па је већ 1. децембра склопљен уговор за следећу зиму по још повољнијим условима. Упис и пријављивање је у току.
-По договору са добављачем даваћемо огрев овога пута на десет месечних рата – каже председник ООП Слободан Пантић. – Испорука огрева ће кренути од марта следеће године. Позивам пензионере да се пријаве што пре како би остварили олакшице плаћања у ратама. Задовољни смо прошлогодишњим учинком и надамо се да ћемо и за следећу годину имати велико интересовање. Количина испорученог огрева је у оквирима наших потреба и просека, са тенденцијом пораста, што нас посебно радује јер смо ове године имали конкуренцију од стране других удружења.
Цена огрева за следећу годину је, истиче Пантић, скоро иста; буковина је 4.500 дин/м, а угаљ износи 6.500 дин/т. што је непромењено у односу на прошлу годину. Само цена церовине је за 100 динара виша и износи 4.300 дин/м. Такође, сви они којима треба огрев за зиму која је у току, који се нису на време уписали или имају потребе за додатном количином огрева, могу то учинити сада. Огрев ће новопријављени добити одмах, а плаћање ће извршити у четири месечне рате.
Поред тога, у организацији се обављају редовне активности пружања услуга мерења количине шећера у крви и притиска заинтересованим члановима. Због тешке економске ситуације, смањене су хуманитарне активности, а савет Општинске организације пензионера донео је одлуку да се чланарина са досадашњих 150 дин. повећа на 200 дин. годишње.
-Сматрамо да је тих 50 динара значајно за организацију, а да не утиче на оптерећење кућног буџета пензинера и то је био разлог што се савет одлучио на овај корак – наглашава Пантић.
Паланачки пензионери, поред наведених активности, једном месечно организују дружења у свом клубу. Цена оваквих окупљања је обично 250 динара, а за то пензионери имају по једно пиће, пецива, добру музику и гарантовано леп провод.
-Поред тих дружења, ове године организујемо и свечани дочек Нове године у сали нашег клуба – наставља Пантић. – 31. децембра, са почетком у 20 часова, уз квалитетно јело и пиће и одличну музику, прославићемо новогодишњу ноћ. Уплата је 900 динара. Сматрамо да то није много за једну овакву прославу. Број места због простора је ограничен на 70-ак, па позивам заинтересоване да се пријаве. Такође, честитао бих свим пензионерима Нову годину, пожелео пуно здравља, среће, а пензије су такве каве јесу; борићемо се са тим што имамо. Позивам пензионере да дођу у нашу организацију и да се учлане да будемо већи и јачи.
Д.В.
– Оно што карактерише 2013. годину, генерално гледано, јесте пад животног стандарда запослених у јавним, државним и приватним фирмама. Дошло је до повећања рада „на црно“ што је повећало број запослених у неким делатностима, али је значајно смањило њихова права. Тако имамо радника који раде по 10 и 12 сати за минималну зараду. Синдикат их зато мора узети у заштиту тако што ће код надлежних државних институција покренути питање спречавања рада „на црно“.
То је на седници Већа Самосталног синдиката Паланке и Плане изнео председник Божидар Тодоровић и додао:
-Уочен је и пад привредних активности на територији општина Паланка и Плана, тако да је током 2013. године преко 500 радника изгубило посао. Пред губљењем радног места је и део запослених у Фабрици алата и машина. Очекује се да ће завршетком процеса приватизације и реструктурирања бар још неколико стотина људи на подручју паланачке општине остати без радног места.
Тодоровић је у наставку истакао да током 2013. године није било изразитих приватних активности у смислу отварања нових радних места. Тако се на тржишту рада, уз отпуштене, појавио и известан број других радника, па је синдикат своје активности усмеравао према министарствима и држави, тражећи посао и за њих. Преко Министарства рада и социјалне политике управо се траже нови послови за 2014. годину. Ту се, пре свега, мисли на Фабрику шинских возила, Фабрику опреме и машина, Гоша-Монтажу у којој је у 2013. дошло до великог отпуштања радника.
-Последњих месеци смо се као синдикат прилично ангажовали на сету нових закона, пре свега, Закона о раду, Закона о приватизацији и Закона о стечају – подсетио је Тодоровић.- Закон о раду је у великој мери девалвирао права и рад учинио несигурним. Ми сада улазимо у оно што се на Западу назива флексибилни рад који је тамо на стотине хиљада људи оставио без посла. Примера ради, флексибилни рад је најизраженији у Шпанији, где је и највећа стопа незапослености. То практично значи да теза коју министар привреде Саша Радуловић износи да ће се лакшим отпуштањем брже запошљавати радници, није уопште у пракси доказана нити је применљива.
Самостални синдикат због тога указује да је нови Закон о раду неприхватљив за синдикате. Познато је да су се синдикати повукли из комисије за преговоре. Обустављена је заказана јавна расправа у Новом Саду, а требало је да се одржи у Крагујевцу и Београду. Министарство рада и социјалне политике и Министарство привреде су одустали од јавне расправе – и како истичу у синдикату – управо из страха од велике реакције синдиката.
– Ми не тражимо привилегије у Закону о раду, већ само она права која имају радници у другим државама чланицама Европске Уније. – Нашој држави је постављено 34 услова које треба да испуни, од којих се 17 односе на права из радног односа. Србија мора то да испуни. Немамо ништа против да министар рада и социјалне политике и министар привреде потпишу, као што је Ангела Меркер урадила у Немачкој, да ће Срби радити за осам евра по сату. И ништа више нам не треба, јер би то значило да би радник у Србији месечно зарађивао од 1800 евра. Са таквом платом нема потребе за протесте и штрајкове.
– Нажалост – закључио је Тодоровић – радници у Србији ће примати основну зараду која је у висини минималне зараде, а то је два и по пута мање од нормалне потрошачке корпе. Синдикат указује да ће доћи до значајног погоршања социјалног статуса запослених. У Паланци и Плани ће та ситуација бити посебно драматична, јер нема новог запошљавања, а они који раде у ситуацији су да изгубе посао.
– Нама у 2014. години предстоји реорганизација јавних предузећа на територији општине – предочио је Тодоровић. – Сва јавна предузећа су у блокади. Објављен је списак десет најзадуженијих школа међу којима су три са територије општине Паланка. И 2014. и 2015. година ће бити веома тешке. У тим годинама ће бити пуно посла за синдикат.
У центру града постављена је украсна празнична расвета. Створен је прави новогодишњи амбијент. Одлична увертира за празнике који су пред нама