Month: август 2022

Тврђава Рам представља споменик културе од великог значаја, настао у 12. веку. Налази се у североисточном делу Србије, у Браничевском округу, у селу Рам и Општини Велико Градиште, од којег је удаљена свега 15 километара. Прелепом изгледу тврђаве доприноси и то што је изграђена на великој стени која се са једне стране, североисточне, спушта ка реци Дунав.
Преко пута, односно на супротној страни реке, се некада налазила тврђава Харам, међутим, од ње данас ништа није остало. Истраживачи су Рамску тврђаву поистовећивали са Ледератом – римским кастелом, а савремени истраживачи не разликују тврђаву Рам и некадашњу тврђаву са супротне стране – Харам. Наилази се на одређене податке о античкој Ледерати, који се једном везују за утврђење на левој, други пут на десној обали, као и на велики број података који се везују за Рамску тврђаву. Од дванаестог века се подаци о Ледерату не помињу више.

Током петнаестог века, Ђурађ Бранковић се залагао да се склопи примирје између Турске и Угарске. Тада је дошло до промене топонима Рам у Харам.

Рамску тврђаву су изградили Турци. Тачно време настанка тврђаве није познато, али је засигурно да спада у најстарија утврђења на овим просторима. Први пут се тврђава Рам помиње у 12. веку, тачније 1128. године, када су се сукобили Византија и Угарска.

Султан Бајазит Други је додатно ојачао тврђаву како би одбранио десну обалу Дунава. Такође, султан је тврђаву учинио једном од првих артиљеријских грађевина када је наредио изградњу тврђаве са топовским отворима. То се догодило 1483. године. Због ових надоградњи, које је урадио султан, на већ постојеће утврђење, неки сматрају да је 1483. година, година настанка тврђаву.

Рамска тврђава је изграђена од ломљеног камена у кречном малтеру, а за сводове је коришћена опека. Сачињена је од пет кула, које су распоређене на четири дела, односно приземље и три спрата. Свака кула је имала приземље и спратове са отворима за по један топ. До кула се долазило зиданим степеништем.

Дужина тврђаве је 34 метара, ширина 26 метара, а у њу се улазило кроз Донжон кулу, то јест најјачу кулу утврђења. Ова кула не само што је најјача, већ се и разликује од осталих по броју спратова и платформи са зупцима.

Око тврђаве постоје остаци амама – турског купатила и караван сараја – караван станица, где су се окупљале групе путника, трговаца или ходочасника. Ово доказује да се око куле развило насеље, као и остаци џамије у централном делу тврђаве. Око тврђаве се налази шанац који се прелази мостом.

Као и за већину других средњовековних грађевина, тако се и за Рамску тврђаву везује једна легенда. Легенда о Рамској тврђави каже да је на тврђави живео султан, који је на Ади Чибуклији имао свој харем у који су довођене најлепше девојке овог краја. Он је са Пашом и истакнутим војсковођама често ишао на чибук, то јест на пушење дувана. Хајдук Миленко Стојковић, који је родом из оближњег села Кличевца, једне ноћи је упао на Чибук. Ослободио је девојке, које су се након ослобођења прикључиле његовом хајдучком одреду. Према легенди, оне су постале најлепша, али и убиствена хајдучка трупа на овом делу Дунава.
Све до 2012. године се у тврђаву није озбиљно улагало, па се није ни користила у туристичке сврхе. 2012. године Невладина организација „Рамска тврђава“ је Општини Велико Градиште поднела захтев и елаборат за обнову тврђаве.
Тврђава Рам данас представља занимљиву туристичку дестинацију.

Првенствено, локација ове тврђаве је оно што је чини занимљивом. Налази се на месту близу ког се уливају четири планинске реке у Дунав, а то су: Караш, Нера, Велика Морава и Млава. Оне наносе много камења и земље и на тај начин пресецају матицу, па је Дунав на овом месту изузетно миран и питом. Још једна интересантна чињеница је да је Рамска обала Дунава виша од супротне, па делује као да је Дунав најшири на овом месту, иако је то код Голупца. Међутим, ипак се за Рам каже да ту тече најшири, српски Дунав.
Најлепши пут до рамске тврђаве је онај који води из Банатске Паланке. То је пут који води скелом преко Дунава. Прелазећи на другу обалу скелом уживаћете у прелепом окружењу и погледу, а за постојање мостова ћете заборавити. Скелом се осим путника могу превозити и возила.

Други пут до рамске тврђаве јесте пут из правца Пожаревца или Ковина.

Крушевац је некада давно, у средњовековној Србији, био јако битан административни и трговински центар, само срце државе у коме су се одржавала сва битна дешавања. Чувени кнез Лазар управо је овај град изабрао за престоницу своје државе и управо из тог доба потиче ово прелепо, древно утврђење. Остаци овог средњовековног града налазе се у центру Крушевца.
Верује се да је ово утврђење подигао сам кнез Лазар негде око давне 1381.године. У то време, када се велика већина грађевина и тврђава градила на далеким и неприступачним местима, изградња куле у Крушевцу била је нешто посебно и другачије. Наравно, након великог боја на Косову, Турци су преузели контролу над градом, све док га Срби нису храбро повратили. Још један важан догађај за историју Крушевца одиграо се 1437. године, када се у њему састао деспот Стефан са султаном Мехмедом.

Данас, оно што привлачи највећи број туриста јесте веома добро очувана дворска црква Светог Стефана, познатија као Лазарица. Временом, црква Лазарица је постала атракција која чува дугу српску традицију и сећање на средњовековну Србију. Око ње се налазе остаци и рушевине некадашње, српске престонице.

Друга атракција која посебно привлачи пажњу свих посетилаца јесте дугачак ходник унутар зидина куле које води на градске бедеме.

Проласком кроз Ђердапску клисуру, Дунав нас води до града Кладова и Фетислам тврђаве, која се налази на самој обали реке. Изградња овог здања је дело султана Сулејмана Величанственог, који је 1524. године заповедио да се направи утврђење на Дунаву, да служи као стратешко упориште за даља освајања на север. Име Фетислам потиче из турског језика (Фехт-ул-ислам), што би у преводу значило капије ислама. Првобитно је био изграђен само мали град, да би у 18. веку, услед појачаних ратних деловања турске војске, биле изграђене зидине које чине Велики град. Услед веома узбуркане историје ових предела, Фетислам је често мењао своје господаре. Најдуже је био у рукама Османлија, веома често су га аустроугарске снаге освајале, а веома кратко се налазио под командом српских устаника у току Првог српског устанка. Коначно, 1867. године Кладовска тврђава, као и осталих пет у којима се још увек налазила турска војска (Калемегдан, Смедерево, Ужице, Соко и Шабац), су предате кнезу Михаилу Обреновићу, чиме је званично последњи турски војник напустио територију српске Кнежевине. Датум предаје кључева, 26. април, се уједно и обележава као Дан Општине Кладово.

Утврђење на Дунаву се састоји од Малог и Великог града. Бедеми који окружују Велики град су аутентични и специфични по томе што су унутар самих бедема изграђени лагуми (мрачни, скривени пролази) у којима су, претпоставља се, становали војници. Мистична унутрашњост ових лагума може посебно да буде интересантна за посетиоце, јер иако подсећају на подземна скровишта њихова права намена није у потпуности позната. Друга занимљивост везана за зидине јесте начин на који су заштићене. Наиме, прекривене су дебелим слојем земље и некултивисаним растињем. Претпоставља се да је овакав градитељски приступ био решење за одбрану и заштиту од пожара, али и као топлотна изолација. Све у свему, Главна капија и бедеми Великог града чине веома занимљиву појаву фортификационе архитектуре. У Мали град, који је уједно и најстарији део читавог комплекса, се улази преко мостића, који води до капије. Читав простор Малог града је окружен високим зидинама и кулама, док је на приобалној страни део бедема тик уз обалу Дунава, а један део се, услед изградње Ђердапске бране, налази под водом. Позицију Фетислама искористили су Кладовчани и направили летњу позорницу, на којој су могли да гледају мноштво представа и концерата уз чаробни поглед ка другој највећој реци у Европи.

Поред изузетно занимљиве архитектуре, Фетислам је такође идеално место за одмор и забаву. Временом је створен парк унутар зидина, који мештанима служи за одмор и рекреацију. Поглед на Дунав и Турн Северин, румунски град са друге стране Дунава, употпуњавању доживљај и чине Кладовско утврђење местом које треба видети. Летња позорница у Малом граду је угостила многе познате бендове, али и глумачке екипе, због чега је чинила средиште културно-уметничких догађаја читаве општине, али и шире. Стога, тврђава Фетислам има много тога да понуди свакоме ко се нађе у Кладову. Укључујући и остала богатства Доњег Подунавља, остаје нам само да што пре кренемо у авантуру Ђердапом до Кладова и доживимо све што природа и култура ових крајева има да пружи.

Ово средњовековно, турско утврђење је подигао чувени турски војсковођа Иса-бег-Исаховић када је освојио град Нови Пазар. Управо због тога, тврђава има изглед карактеристичне османлијске тврђаве са оријенталним украсима и архитектуром. Најпознатији симбол ове тврђаве је велика Кула, позната у народу под именом Стара извидница или Кула мотриља. Утицај турске власти и османлијске орнаментике и архитектуре се посебно осећа у овим крајевима.
Нажалост, не постоји много сачуваних података о овој турској грађевини, чак је и одређивање времена изградње непоуздано и комплексно. Постојање тврђаве не спомињу ни путописи из 16. и 17. Века.

Многи историчари верују да је тврђава највероватније подигнута након Бечког рата. Тек током 19. века овој тврђави дат је значај који заслужује. У њој је касније подигнута и касарна у којој је могао да се комотно смести цео батаљон пешадије.
Сем дуге шетње и разгледања куле и остатака некадашњег, војног утврђења, мало шта се у овом крају може назвати заиста правом атракцијом. Ипак, ова кула и њене зидине јесу место од великог културно-историјског значаја за нашу земљу и свакако јесу место које би требало отићи и разгледати. Природа која је окружује је лепа, пуна зеленила и још увек нетакнута.

Једна од предности је што се ова тврђава налази у близини Ђурђевих Ступова.
Новопазарска тврђава смештена је на узвишењу које је омеђено реком Рашком и са истока Старом чаршијом. Налази се у центру града, унутар градског парка, тако да пут до ње заиста није тешко пронаћи.

Средњовековно насеље Бортањ налазило се у некадашњој Краљевини Угарској, а данас ова регија обухвата пределе у непосредној близини града Сомбора. Тврђава која је на овим просторима подигнута настала је у време када је околно насеље било само претеча данашњег Сомбора. Ово је једна од најлепших и најпопуларнијих средњовековних тврђава у Војводини, а некада је представљала војно утврђење моћних, угарских владара.
Верује се да је тврђава настала у периоду између 1338 -1342. године. Тада је владао угарски краљ Карл Роберт, тако да се утицај угарске архитектуре и орнаментике и даље може приметити на остацима овог средњовековног замка и утврђења. Тада је била важан административни и трговински центар, као и значајно културно, црквено и политичко седиште. Највише разарања и уништавања тврђава је претрпела за време Ракоцијеве буне, али је упркос томе остала најбоље очувана тврђава у Војводини.

Прва археолошка ископавања десила су се почетком 20.века и тада су на просторима ове тврђаве пронађени значајни средњовековни предмети, документа и делови керамичких плочица. Данас је сама тврђава са својом великом, импресивном кулом у централном делу утврђења, као и сви археолошки предмети који су пронађени, атракција која редовно и привлачи и окупља велики број посетилаца. Овде ћете пронаћи право богатство српске културе и средњовековне традиције. Оно што је интересантно свим посетиоцима јесте да се ово утврђење звало и водени град јер је читав комплекс био опасан водом, ради тежег освајања.

Бачка тврђава је највеће и најочуваније средњовековне утврђење у Војводини. Тврђаву су походили многи народи, почевши од Келта, преко Словена, све до Мађара.
1948. године ова тврђава је добила статус споменика културе од великог значаја.