ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Month: јануар 2016

ДруштвоОбразовање

У Азањи одржан Огледни јавни час „Пут ратника и страдалника“

1Пред око стотинак ученика и наставника ОШ „Радомир Лазић“ и мештана Азање одржан je  Огледни јавни час посвећен Албанској голготи.

Час, који је назван „Пут ратника и страдалника“, по замисли предметног наставника историје Дамира С. Живковића, реализовало је 13 ученика седмог и осмог разреда.

Учествовали су: Марко Талијан, Александар Талијан, Тамара Поповић, Тијана Радисављевић, Димитрије Јелић, Теодора Јанчић, Александра Јоксимовић, Александра Ранковић, Теодора Ћосић, Јована Батинић, Матија Витић, Немања Поповић и Марко Никодијевић.

На овај начин азањска школа је обележила јубилеј, 100 година од Албанске голготе, јер је 3 (6)управо 15. јануара 1916. Никола Пашић, председник владе Краљевине Србије, завапио за помоћ код Савезника. Вапај Србије чуо је најпре руски цар Николај Други Романов који је већ 18. јануара запретио изласком из рата уколико се Србима не помогне у Албанији.

Ученици су кроз нарацију, стихове и песму дочарали један од најтежих периода српске историје уз пригодну мултимедијалну презентацију.

Историјска секција ОШ „Радомир Лазић“ овим путем се захваљује свима који су испратили овај догађај, а нарочито локалним медијима: ТВ Јасеница, која је и снимила цео догађај, 3 (20)интернет порталу „Паланка данас“ те „Паланачким варошким новинама“ (штампани и електронски медиј).

План Историјске секције у наредном периоду јесте приказивање овог јавног часа и у другим основним школама у ближој околини.

 

Друштво

У Градском позоришту гостовали Кесић и Њузовци: „ГЛУПОСТ ТРЕБА НАЗВАТИ ГЛУПОШЋУ“

k3-Не могу рећи да немам политичко мишљење, али је олакшавајућа околност што немам фаворита на политичкој сцени. И то ми даје кредибилитет да их све подједнако, како заслуже, и када заслуже… обрађујем – каже Зоран Кесић.

 

За гостовање Зорана Кесића и Њузоваца у Градском позоришту владало је толико велико интересовање, да је после завршетка првог, организован још један наступ, за публику која није успела да уђе у дупке попуњену позоришну салу.

Кесић и сарадници представили су Њузнет, познату интернет страницу чија редакција уређује и Кесићеву телевизијску емисију, питко и духовито, са мноштвом алузија на актуелне политичке прилике, често прекидани бурним аплаузом.

Кесић је, између осталог, шаљиво, говорио о покушајима притисака, из различитих политичких центара моћи, најављујући да ће популарна емисија, „24 минута“, поново бити на програму, од марта текуће године, мада још није потписан уговор са пословодством телевизије В 92. Ипак, упркос притисцима, Кесић је у разговору за „Паланачке“ негирао да је икада директно био изложен цензури.

– Моја екипа и ја се до сада нисмо сусретали са цензуром – нагласио је Кесић. – Мислим да ми имамо неке своје критеријуме, шта је прихватљиво, а шта није, а пре свега шта је пристојно износити јавно. Знате, једно када се ми интерно зезамо, а сасвим је другачије када знаш да ће то доћи до гледалаца. Ми се нисмо сусретали са цензуром у смислу да нама неко каже „не смеш ово, или не смеш овог. За седамдесет и нешто епизода, колико смо их до сада имали, могу да се похвалим да слободно радимо, и да успевамо да кажемо оно што желимо да кажемо, да критикујемо, али аргументовано и пристојно. Наша емисија не би имала смисла када би IMG_20160116_181016била блага, када би била недоречена. Једино има смисла ако је оштра, ако је директна, ако ствари назива правим именом. Ако глупост назива глупошћу, недоследност недоследношћу, лаж и патетику на прави начин.

Паланачке: Да ли је уопште могуће бити политички неутралан? Не мислим страначки опредељен, него вредносно политички неутралан, у оваквим приликама у Србији?

Зоран Кесић: Моја екипа и ја немамо неку странку или неку страну за коју лобирамо. И у томе лежи наша моћ. Нисмо се компромитовали, и нико не може да нас оптужи, да лобирамо за било коју страну. Трудимо се од почетка па до данас да ударамо, да тако кажем – „ни по бабу, ни по стричевима“. Како ко заслужи. Ми уочавамо, као што рекох, и недоследности, и лаж и патетику, па и глупост. И то је оно против чега се ми боримо, против глупости, против лажи, без обзира са које стране долази. Е сад, да ли је то неутралност, то је друго питање. Ми имамо своје политичке ставове, јер размишљамо, наравно. Не могу рећи да немам политичко мишљење, али је олакшавајућа околност што немам фаворита на политичкој сцени. И то ми даје кредибилитет да их све подједнако, како заслуже, и када заслуже… обрађујем.

Паланачке: Унели сте на наше медије нову врсту хумора, још пре много година. То је неки монтипајтоновски хумор пласиран у овом нашем поднебљу. Сећамо се оне ваше пароле још са телевизије „Метрополис“ – „Сви лажу, само ми измишљамо“:

Зоран Кесић: Хвала вам на комплименту. Монтипајтоновци су моји велики узори, још од малих ногу. Ако смо на њиховом трагу, то је велика част за нас.

 

Друштво

У сусрет јубилеју фирме „Радојковић и синови“ у Кусатку: СЛОГА БИЗНИС ГРАДИ

2-Радослав Раде Радојковић има четири деценије искуства у изради камина, а размишља и о новим програмима, поред осталог, о производњи пилула за омекшавање воде у термоелектранама

 

Кусадак је трајно у српску историју увео Милоје Поповић –Ђак, а у воде приватног бизниса Радослав Раде Радојковић. Први је трагични вођа Ђакове буне против самовоље кнеза Милоша Обреновића, а други власник фирме „Радојковић и синови“ који поносно носи надимак Камин. Идућег лета навршава се 25 година од  оснивања радионице за израду  камина која је у међувремену проширила производни програм и тржиште.

Зачетник овог приватног бизниса, пре него што се осамосталио, радио је у младеновачком „Космају“. Ту је провео скоро две деценије, „испекао занат“ и од  неквалификованог догурао до висококвалификованог радника и шефа производње. Посвећујући се послу и занату постао је „доктор“ за камине, али је показао да то што зна да направи, уме добро и да прода.

-Сам сам себи 1992. године дао задатак да оснујем приватно предузеће – прича нам Радослав Раде Радојковић.- Што сам наумио, то сам и учинио, само се кајем што нисам и раније ушао у приватни бизнис. У посао сам увео и своје синове Жељка и Жикицу, који су  завршили више школе. Од првог дана успешно послујемо и део своје производње пласирамо и у иностранству. Израђујемо првенствено камине по патенту који сам 1981. године заштитио у  меродавној и овлашћеној установи. Осим тога, пружамо комплетну услугу кад је реч о мермеру, почев од израде степеништа, монтаже пултова и шанкова, до облагања базена, фасада зграда итд. Наша производња углавном је везана за камен као материјал.

Приватни бизнис започео је на очевини. После десет година, пошто се посао стално увећавао, размишљао је о новим и неопходним потезима, па тако и о сопственим салонима, а све у циљу бржег пласмана својих производа. Недалеко од породичне куће купио је плац и на њему саградио халу, мензу, изложбени и канцеларијски простор.

1-Недавно сам у Београду купио фирму у којој реализујемо исти производни програм као и у Кусатку – износи овај предузетник.- У Београду смо, могу рећи, више него овде, у селу. Размишљам да уведем још неки програм. Трудићу се да тај циљ остварим већ у текућој години. Одлучио сам се опет за производњу, али која неће бити везана за камен као основни материјал. Томе ћу свакако прикључити и нешто што је у домену услуга.

Радојковић не таји да размишља о производњи пилула за омекшавање воде у термоелектранама. О томе управо преговара с партнером у Италији, а успоставља контакт и са произвођачем опреме у Немачкој. Други правац размишљања иде ка томе да подигне хладњачу за лагеровање и чување воћа.

На руку му иде и то што му вишечлана породица функционише као швајцарски сат. Синови су ожењени и има пет унука: један завршава Геодетску школу у Београду, други се оспособљава за дијагностику кварова на моторним возилима, трећи је у трећем разреду Пољопривредне школе у Свилајнцу – одсек ветерина, четврти унук је такође на школовању у Свилајнцу, а пети је у четвртом осмољетке. Обе снахе су запослене: Маја је апотекарица у Младеновцу, а Марина води сопствену трговину у Кусатку.

3-Викендом је цела породица на окупу, ручамо за једним столом, а сви заједно испијамо и прву јутарњу кафу – предочава наш сабеседник.- Задржали смо и неопходну радну дисциплину у радионици. У њој смо према потребама посла и трудимо се да одржимо договорене рокове и наше пословне партнере. Поштујемо радно време у летњем периоду, а преко зиме колико нам то услови дозвољавају. Наша технологија је таква да не трпи екстремно ниске температуре, с обзиром да у производном процесу користимо и воду.

Камини са заштитним знаком „Радојковић и синови“ красе пословне и друге просторе широм Европе. У некадашњој Југославији не постоји град у коме није уграђен бар један камин из Кусатка. Многи су пласирани и у селима. Што се иностранства тиче, има их у Грчкој, Италији, Холандији, Швајцарској, Француској, Немачкој, Аустрији, Русији…

-Сарађивао сам са велики југословенским извозним фирмама – напомиње Радојковић.- Посебно су биле берићетне године последње деценије прошлог века. На наговор пословних партнера, прецизније извозника, у време ембарга, отворио сам фирму у Румунији. Из Решица сам директно извозио за Русију. Посао је цветао, а пласирао сам скоро 5.000  гусаних ложишта за камине. Сада више радим за фирме, углавном оне које се баве грађевином, где изводимо радове на степеништима, облажемо фасаде, правимо ивичњаке и то највећим делом у Београду.

IMG_1884До пре десетак година добро су, што се пласмана тиче, ишли камини а сад се више ради на ентеријеру стамбених и других зграда.  „Радојковић и синови“ више су оријентисани на страно него на домаће тржиште. Тако заповедају закони економије и бизниса. Фирма има „свог човека“ у Аустрији који се брине за нове послове. Користи се у том погледу  и интернет. У свему томе доста погодује и стечена репутација. Јер, Радослав Раде Радојковић у овом послу има богато искуство, само у изради камина скоро 40 година. Референце играју велику улогу у свему овоме, посебно изведени радови у преко четрдесетак амбасада у Београду.

Фирма „Радојковић и синови“ се налази пред великим послом у Институту Винча. Ту ће њени  капацитети бити ангажовани више од годину дана. Радиће се на тридесетак зграда. Упоредо ће припремати обележавање 25 година од оснивања  што мора бити обављено „на нивоу“ с обзиром да до сада није слављена ни једна годишњица. На прославу ће бити позвано између 200 и 250 пословних партнера и сарадника.

Д. Јанојлић

Друштво

Божидар Тодоровић о погубним последицама пљачкашке приватизације: ОПЕТ НА ПОЧЕТКУ ИСТЕ ПРИЧЕ

IMG_1763-Чека нас раст трошкова живота, умањење права запослених, нови закони и избори –предочава потпредседник Самосталног синдиката металаца Србије

 

Потпредседник Самосталног синдиката металаца Србије Божидар Тодоровић, дајући интервју нашем листу, посебно се задржао на вишегодишњем процесу приватизације, који није дао резултате. Његове погубне последице видљиве су на сваком кораку, а на својој кожи најболније су их осетили радници, дакле  некадашњи ствараоци нове вредности. Армија њих је остала без посла доспевши на руб егзистенције и готово без икакве наде да ће се поновити „стара, добра времена“.

-Већ четврт века траје транзициони процес у Србији, чији су кључни чиниоци, привредни и  економски систем земље, на самом почетку – каже Тодоровић, истичући да привредни систем ни до данас није јасно дефинисан. -Говорило се како Србија треба да постане једна велика „робна кућа“, што ће рећи земља у којој ће се трговати, па је отуда привредни развој и усмераван ка трговини, углавном на увоз робе и отварање тзв. шопинг молова. За њихов интерес уништаване су домаће фирме, чији  је пословни простор на атрактивним локацијама преко ноћи мењао намену. Речит пример за то је нишка фабрика за производњу пумпи „Јастребац“, која је гурнута у стечај, а у њеном „дворишту“ никао „Темпо“.

-Шта је са теоријом да привредни развој треба да се темељи на малим и средњим  предузећима?

-Данас смо, више него икад, свесни „резултата“ тог залагања – предочава Тодоровић.- Из породичних, мануфактурних радионица и самосталних занатских радњи, нису се развили значајнији привредни субјекти. У складу те стратегије  уништени су велики пословни системи,  декомпоновани некадашњи домаћи гиганти, гашени су производни програми и отпуштани радници. Само у металском комплексу, за последњих петнаестак транзиционих година, без посла је  остало 350.000 радника! Фаза тог погубног процеса завршава се ових дана стечајем и ликвидацијом 188 предузећа и губитком десетах хиљада радних места. Транзициони процес српске привреде пратила је  власничка трансформација, односно тзв. приватизација, чији основни мото гласи: продати све и што пре!

-Значи, није се водило рачуна о економском аспекту, нити о последицама по даљи тог привредне активности?

-Након више од једне деценије погубног приватизационог процеса, јасни су и видљиви катастрофални резултати – наглашава Тодоровић.- Једини глас разума долазио је од оних преко чијих се леђа пребијао читав тај процес, који су остајали без посла и доспевали на ивицу егзистенције. Они су преко синдиката, као својих представника и заступника, апеловали да се очувају фабрике тако што ће се зауставити погубна приватизација, али као да нико није чуо њихов вапај, док се на другој страни, често и против актуелних закона, спроводила буразерска и пљачкашка промена власништва. На угрожавање егзистенције радника и њихових породица, готово да нико, осим синдиката, није указивао нити се нарочито секирао. Чак ни штрајкови глађу нису много помагали. Уместо да ослушне глас разума, држава је управо раднике и синдикат означила као кочничаре реформи.

-Је ли  све практично на почетку приче?

IMG_1761-Очигледно – вели Тодоровић.- И даље нема стратегије ни привредног, ни економског развоја. Читав концепт се и даље заснива на  жељи за страним улагањима. Стране фирме, јасно је, долазе тамо где их води сопствени интерес, који се заснива на лаком и брзом увећању профита. У некурентности српске привреде, начин за остваривање профита су ниске плате запослених. А ту се поставља питање: којих запослених? Да ли младих и образованих људи, без искуства, радне и технолошке оспособљености, или старијих и искуснијих? Одлазак младих из земље показује да се и даље не верује у брже запошљавање у Србији, да високообразовани млади људи нису спремни да раде за мале плате, нити верују у дугорочне стране инвестиције у земљи. С друге стране, десетине хиљаде радника, који су у процесу приватизације остали без посла, и који ће сваке године морати дуже да  чекају  на остваривање услова за пензију, и даље немају могућност за ново запослење. Између ове две групације грађана, налазе се они који су имали срећу да се запосле у јавним предузећима, државним институцијама, у друштвеним делатностима, или у оно мало великих и успешних фирми, или  успешних привредних друштава.

-Шта се, после свега тога, може очекивати у овој години?

-Судећи по статистичким подацима, бољитак, а судећи по реалном стању, смањење броја запослених што у јавном сектору, што у оних 500 још неприватизованих предузећа, раст трошкова живота, даље умањење права запослених и нови закони – каже Тодоровић. – И што је најизвесније, долазе нови избори.

Д. Јанојлић

Друштво

У Општој болници „Стефан Високи“ организован протесни скуп: ЗАШТИТИTИ ЗДРАВСТВЕНЕ РАДНИКЕ

IMG_7692У организацији гранског Синдиката здравства „Независност“ Опште болнице „Стефан Високи“, у овој здравственој установи, 15. јануара у 12,55 одржан је протесни скуп, чији је циљ био да скрене пажњу на изложеност здравствених радника физичком насиљу.

– Као репрезентативни синдикат, позвали смо све запослене да у дворани „Лепотица“ наше болнице, од 12 и 55 до 13 часова, одамо почаст настрадалој колегиници из Шапца, Љубинки Поповић и изразимо незадовољство тренутном ситуацијом, у којој су здравствени радници изложени насиљу – изјавио је председник Синдиката „Независност“ у паланачкој Болници, Милосав Бабић.

IMG_7688Одговарајући на наше питање, Бабић је потврдио да је, раније, и у Болници било случајева насиља над медицинским особљем, и констатовао како незадовољство пацијената не сме бити манифестовано актима физичког насиља над запосленима у здравственим установама.

– Људи су све више незадовољни општом ситуацијом у друштву, али није у реду да незадовољство због нечега што не зависи од запослених у здравству испољавају тако што физички угрожавају здравствене раднике – истакао је Бабић.

Иницијатор данашњег протеста у паланачкој Болници, медицински техничар Владимир Петковић, члан одбора синдиката „Независност“, такође се обратио широј јавности.

– Мислим да треба повећати казне за одређене начине испољавања незадовољства у здравственим установама, што ће допринети да пацијенти мало више воде рачуна о томе како се понашају – рекао је Петковић. – Овим протестом ми желимо да покажемо да подржавамо иницијативу за IMG_7690измену Кривичног законика, по којој би напад на медицинске раднике био третиран као тешко кривично дело.

Окупљеним лекарима, после минута ћутања којим је одата почаст трагично преминулој Љубинки Поповић, обратио се и др Периша Јовановић.

– На жалост, све је више лоших, а све мање добрих ствари због којих се ми овде окупљамо –  рекао је др Јовановић. – Све је више насиља над здравственим радницима. Ово није усамљен случај. Видели смо у IMG_7694медијима, било је и мртвих доктора, тешко повређених сестара и техничара. Ово је прилика да се реализује иницијатива која постоји већ дуго, како би здравствени радници добили квалитетнију заштиту. Тако да онај ко помисли да насрне на здравственог радника, добро промисли каква ће га казна снаћи. Кажњавање ће тако деловати превентивно. Од овога „пост фестум“ немамо користи. Надам се да се оваквим поводом више нећемо окупљати.

 

 

Друштво

Успешна сарадња Института Гоша и Машинског факултета из Ниша: ОБРАЗУЈУ КАДРОВЕ ЗА ПРИВРЕДУ

Fabrika GosaУ Институту Гоша у току је једанаести Курс IWE и десети IWT, који су отпочели у октобру месецу прошле године, а завршавају се почетком маја ове године.

Ови курсеви организовани су у сарадњи са Машинским факултетом из Ниша и имају 21 полазника. Курсеви за међународне инжењере и технологе заваривања одржавају се према програму и правилима Међународног института за заваривање IIW (Доц. IAB-001r4-10, Doc. IAB-252r1-11) и Европске федерације за заваривање (ЕWФ). Припадају јединственом и свеобухватном систему образовања, обуке, квалификације и сертификовања који се примењује на појединце и компаније, и који је усаглашен на светском нивоу.

Укупан фонд часова за међународне инжењере заваривања је 441 час, од чега је 60 часова практичне наставе. За технологе укупан фонд часова је 362, од чега је 60 часова практичне обуке.

Теоријска настава је организована у Институту Гоша у Београду, а вежбе у Институту Гоша у Смедеревској Паланци. Полазници курсева су добили уџбенички материјал неопходан за праћење наставе и полагање испита, парцијалних испита и завршног испита.

Предавачи на курсевима су експерти са Машинског и Технолошко-Металуршког факултета у Београду, из Института за испитивање материјала, Института Винча, Војно-техничког института у Београду, стручњаци из Института Гоша и са Машинског факултета у Нишу, као и многобројни еминентни партнери из привреде.

 

Зорица Матић

Политика

Пригодном свечаношћу обележено 26 година постојања Општинског одбора Демократске странке у Смедеревској Паланци: ГОДИНЕ ДОСЛЕДНОСТИ

WP_20160114_11_49_13_Pro– Грађанима Паланке и члановима ДС желим срећну годишњицу, захваљујем свима који  су дошли да увеличају славље, и сигуран сам да ћемо у априлу у овим просторијама одржати победнички говор, после републичких и локалних избора – рекао је Радослав Милојичић Кена

 

Пре 26 година, 14. јануара, у сали Градског позоришта, основан је општински огранак Демократске странке у Смедеревској Паланци. Овим поводом, у страначким просторијама Демократа, организована је пригодна свечаност, којој су присуствовали чланови ове странке и представници других политичких партија и група грађана из нашег града.

Бројним гостима обратио се шеф изборног штаба Демократске странке, и председник Општинског одбора паланачких демократа, Радослав Милојичић Кена, који је, између осталог, рекао:

– Током ових 26 година, Демократска странка је била доследна, а поражавајућа је чињеница да оно за шта се ДС залагала деведесетих година прошлог века – да се и дан данас морамо борити за исте те вредности: за слободу медија, за слободу говора, за слободу мишљења – против зла које предводи Александар Вучић. И данас се боримо против оних, против којих смо се борили и деведесетих година, а то су Александар Вучић и Томислав Николић. Када кажем да је Демократска странка свих 26 година остала доследна, то значи да смо се ми и деведесете године залагали за улазак у Европску унију, а Вучић за границе Карлобаг – Карловац – Огулин  – Вировитица; док смо се ми залагали да се сукоби у бившим југословенским републикама решавају мирно, за зеленим столом, Вучић је витлао аутоматском пушком по Босни и Херцеговини и Хрватској и позивао да се за једног Србина убије 100 Муслимана.

Милојичић је истакао да је добро што у Смедеревској Паланаци СНС није на власти, а затим је говорио и о предстојећим изборима:

– Видимо да се вођа пробудио. Изгледа да је одлучио да имамо и парламентарне изборе ове године. Ја га позивам да их распише, ако је толико храбар, а сигуран сам да ће проћи као и досадашњи властодршци који су расписивали превремене парламентарне изборе и те изборе изгубили. Био бих најпоноснији да је Александар Вучић најбољи премијер у историји Србије, зато што имам дете које живи у овој земљи, зато што сви ми живимо у овој земљи. На жалост грађана, ово је најгори премијер у историји Србије, и једино Демократска странка може да каже: „Стоп“. Једини смо ми рекли „стоп“ деведесетих, једини смо рекли „стоп“ двехиљадите, и једино Демократска странка има снаге и храбрости да каже „стоп“ двехиљадe шеснаесте године.

Милојичић је потом подсетио да је захваљући Српској напредној странци грађанима у Смедеревској Паланци шест месеци била ускраћивана улична расвета, и да је СНС одговоран за то што у нашем граду нису реализоване неке велике инвестиције:

– Надам се да се у будућности новац у Србији неће делити по партијској линији, тако да Јагодина, Крагујевац и још неки градови добију 31. децембра преко 300 милиона динара, а општине које нису политички подобне једва састављају крај са крајем.

Милојичић је подсетио да је Србија задужена 10 милијарди евра више него што је то била 2012. године, да су грађанима смањене плате и пензије, и да је живот у Србији много тежи него што је био.

DSC00716На крају, Милојичић је захвалио коалиционим пертнерима Демократске странке, Социјалистичкој партији Србије, Групи грађана „Домаћински“, Либерално-демократској партији, Српском покрету обнове, Новој Србији и свима који учествују у раду органа локалне самоуправе – на сарадњи, истичући да је поменута коалиција, у изузетно неповољним условима, успела да се избори са поплавама, да започне велики пројекат комасације пољопривредног земљишта, реализује бројне инфраструктурне пројекте, и обезбеди услове за реализацију великих инвестиција, попут изградње фабрике воде (у вредности од једанаест и по милиона евра), и регулацију локалних водотокова, у циљу заштите од бујичних вода.

Милојичић је свој пригодни говор завршио надом да ће у априлу у просторијама ДС бити прослављена победа, и на републичким и на локалним изборима.

Политика

Новогодишњи коктел у просторијама Српског покрета обнове: СУМИРАЊЕ РЕЗУЛТАТА И ПОГЛЕД КА БУДУЋНОСТИ

DSCN0629

-Традиционални коктел, који уочи дочека Нове године по Јулијанском календару организује Општински одбор Српског покрета обнове у Смедеревској Паланци, окупио је, 13. јануара, осим чланова и симпатизера СПО-а, и представнике готово свих политичких странака из наше општине

 

На почетку овог свечаног догађаја председник Општинског одбора СПО, Добрица Јозић, у пригодном поздравном слову, подсетио је на активности своје странке током актуелног мандата локалне самоуправе. Јозић је нагласио да је СПО, преко државног секретара у Министарству за пољопривреду, шумарство и водопривреду, који је члан ове странке, значајно допринео обезбеђивању средстава за комасацију на подручју наше општине.

Посредством СПО-а, обезбеђена је вредна донација (санитетско возило) за Општу болницу „Стефан Високи“. После поплава у мају 2014. године, СПО се посебно ангажовао на обезбеђивању донација пољопривредних култура за домаћинства  која су током поплава претрпела штету.

На крају, Јозић је изразио наду да ће СПО, на предстојећим локалним изборима, остварити бољи резултат него у претходном изборном циклусу, и свима пожелео здравље и успех у Новој години.

Коктелу у просторијама Општинског одбора Српског покрета обнове, поред осталих, присуствовао је и државни секретар у Министарству пољопривреде, Жељко Радошевић.

 

Друштво

Млади Паланчанин Стефан Сретеновић објавио први сингл

fМлади певач из Смедеревске Паланке, Стефан Сретеновић, нова звезда на музичком небу Србије, објавио је свој први сингл.

Текст за песму „Није случајно“ написао је Душан Бацић, а музику Aris Klisouras. Снимање је обављено у београдском студију „Empire“, под редитељском палицом „TOXIC“ видео продукције.

Стефанов рад можете пратити на адресама:

Stefan Sretenovic on Facebook: https://goo.gl/WTTQCM

Stefan Sretenovic on Instagram: https://goo.gl/YKWYKV

Спот можете погледати на адреси:

 

 

 

 

Политика

Општински одбор Треће Србије у Смедеревској Паланци започео предизборне активности: НОСЕ НОВИ И ДРУГАЧИЈИ ДУХ

IMG_1867-Трудићемо се да Смедеревска Паланка поново буде препознатљива по индустријској и пољопривредној производњи – заложио се лидер ове странке Мирослав Паровић

 

Општински одбор Треће Србије у Смедеревској Паланци, сазивањем конференције за медије, започео је предизборне активности. Ово је практично  била и лепа прилика за његову промоцију у средини у којој ће надаље политички деловати. Члан Повереништва Никола Вучен је на самом почетку изразио искрену радост што овом догађају са својим најближим сарадницима присуствује и председник Треће Србије Мирослав Паровић.

Вучен се укратко осврнуо и на недавно искључење из Социјалистичке партије Србије неколицине њених чланова који су, како је нагласио, покушали да укажу „на малверзације и вишегодишње лоше стање у општини“ челника и партија које су на власти.

IMG_1873-Нама није место међу таквима – подвукао је Вучен.- Показали смо храброст и одлучност да се одвојимо од тог друштва, како бисмо убудуће деловали под заставом Треће Србије. У овој странци биће места искључиво за младе, образоване, поштене и часне људе. Ослонићемо се на оне који су спремни да заиста учине нешто за овај град и његове житеље. Трећа Србија управо нуди оно што овој средини треба – нов и одговоран приступ људима и њиховим потребама. Надам се да ће грађани у нама препознати, пре свега, снагу наше младости, али и наш оптимизам у погледу остваривања програмских задатака и циљева.

Члан Повереништва Бранко Ступић, подсетивши да је Смедеревска Паланка некада била моћан индустријски град на челу с лидером српске и југословенске машиноградње „Гошом“, упутио је позив младим и перспективним људима и свим поштеним грађанима да се прикључе Трећој Србији, странци „у којој се млади питају и где њихова реч вреди“, да се заједничким снагама, како се изразио, „стане на пут политичким крпељима“, како би Србија и Смедеревска Паланка постали боље место за живот поштеног човека.

Потом се медијима и грађанима обратио Слободан Маторкић, члан Повереништва Треће Србије, истакавши да је то странка младих.

-Ја нећу сада нападати општинску власт, јер ће за то бити прилике, али хоћу да цитирам нашег писца Бранка Ћопића, који је шездесетих година минулог века одговарајући на новинарско питање зашто је против актуелне власти, казао: „Ја нисам против  власти, али сам против грешака које та власт чини“. Зато ћемо се и ми у будућности понашати у духу Ћопићевог одговора, а искрено се надам да ћемо једног дана бити власт.

IMG_1869Изражавајући задовољство што му се пружила прилика да се на овај начин обрати јавности, председник Треће Србије је предочио да управо овим чином започињу предизборну активност.

-Одлучили смо да у тај посао кренемо управо из Смедеревске Паланке, јер је овај град очигледан пример кроз шта је све Србија прошла у последњих петнаестак година – казао је Паровић.- Смедеревска Паланка је раније била препознатљива по „Гоши“, индустријском гиганту који је запошљавао велики број људи. Оно што су они производили налазило је купце широм света… Ако ме питате шта ће бити програм наше странке у будућности, одговорићу сасвим конкретно – залагаћемо се да Смедеревска Паланка поново буде позната по индустријској производњи и пољопривреди. То није флоскула, нити политичка и маркетиншка реченица, већ суштина политике коју ћемо водити. Залагаћемо се да на власт у локалним самоуправама дођу људи са именом, презименом и знањем. Иза мене стоје такви људи као што је човек који има Задругу, а шта ћете боље од тога у аграрном крају, па  младић који успешно води „Бео-лаб“ и др. Србија треба да буде држава, а општина мерило вредности у којој рад, поштење и знање треба да имају доминирајућу улогу. Даћемо све од себе да прави људи са неупрљаним биографијама  дођу на одговорна места. Ми смо нова снага Србије,нова политичка организација,  ми доносимо нови и другачији дух.

 

Драгољуб Јанојлић

 

Друштво

У Тополи додељене награде Фонда „Радоје Домановић“

topola_radoje_160109_175757У кући сатиричара Радоја Домановића отворен је огранак Градске библиотеке из Тополе, која носи  његово име.

Том приликом додељене су награде Фонда „Радоје Домановић“ за животно дело афористичару Зорану Ранкићу и професору др Мирославу Егерићу, док је специјално признање добио професор др Ратко Божовић.

За најбољу књигу сатире у 2014. години, „Писма из Србије“, награђен је Бојан Љубеновић, а Зоран Т. Поповић награђен је за најбољу књигу сатире у 2015. години, „Даће Бог. Ако Бог да“.

Иначе, родна кућа највећег српског сатиричара изграђена је 1852. године и служила је за потребе школе. Поводом стогодишњице постојања на њој је постављена спомен-плоча у знак сећања на њену првобитну намену и место Домановићевог рођења.

Претходна рестаурација зграде обављена је 1973. године, после чега није било никаквих значајнијих улагања. Средства за одржавање и коришћење биће планирана финансијским планом Библиотеке и општинским буџетом.

ДруштвоСпорт

Саопштење Преферанс клуба „Јасеница“: БОЖИЋНИ ТУРНИР У РЕСТОРАНУ „КРАЉ“

DSCF6378У оквиру планираних активности за 2016. годину, Преферанс клуб „Јасеница“ организује традиционални Божићни турнир у суботу, 16. јануара. Једнодневни турнир ће се одржати у ресторану „Краљ“ у Златиборској улици, са почетком у 9 часова.

Играће се три кола, по швајцарском систему од 150 була и три рефеа по играчу, са лимитираним временом партије од 90 минута.

Пријављивање је предвиђено непосредно пред почетак турнира без котизације за учешће.

Три првопласирана играча освајају пехаре и дипломе.

Позивамо све љубитеље преферанса Општине Смедеревска Паланка да узму учешће у такмичењу, или да дођу и прате мечеве.

 

За ПК „Јасеница“ Небојша Влајић

 

/Из/Ванредни коментар (пише: Дејан Црномарковић)

2015. – година ваздуплохова, мржње и простаклука

PrintУ години која је иза нас на политичкој сцени у Србији доминирали су примитивизам, мржња и простаклук у режији истакнутих представника тренутно најјаче политичке странке.

То је, уочљиво, нај-тековина владавине напредног режима у Србији, у прошлој, па и у претходним годинама.

А изгледа да је то и био главни циљ организоване интересне групе која се налази на челу ове државе.

У то ме је уверило и видљиво лично задовољство којим су „зрачили“ у својим новогодишњим порукама функционери водеће политичке групације, уз апсолутну препознатљивост циљне група којој су се обраћали.

Биће и да је „пребачена норма“ у афирмацији општег простаклука, насилништва, самозаљубљености и безобразлука као сигурних средстава опстанка на власти у докусуреној Србији.

Не доводећи у питање легитимитет актуелног режима, који је базиран на резултатима избора, изражавам лични и професионални отпор том ужасу који нам се презентира као просперитет.

Свим атомима личне енергије супротстављам се актуелној глупости која експонира ваздуплохов као искључиво трансферно средство ка бољем животу грађана ове државе.

Модел понашања и систем вредности „нове напредне српске елите“ и нормалан живот базиран на здравом разуму – недодириве су супротности.

Таласи простаклука и безобразлука, којима су нас свакодневно „обарали са ногу“ напредни јуришници – Бечић, Гашић, Бабић, Стефановић, Ристичевић, Ђукановић, Селаковић, Мали, Јовичић и многи напредни „бетон-лигаши“ у локалним срединама …, заправо су пажљиво осмишљени стратешки кораци за добијање што већег броја гласова и њихов што дужи опстанак у фотељама на свим нивоима власти, од кућног савета до Немањине.

Радни назив тог гнусног политичког експеримента, који је од – некакве, направио – никакву Србију је: „исто се истом радује“.

За потпуну реализацију те идеје последња препрека им је паметна, образована и културна Србија, која, у највећем делу и није партијски опредељена.

У борби напредне елите за обесмишљавање значаја и утицаја тог дела друштва, сва средства су од почетка била дозвољена (самим тим што нису забрањена).

У режимским медијима, па и у укупном јавном животу експлоатисана је до бесвести  – промоција најгорих.

Криминалци, старлете, фолкери, клаберке, проститутке, неписмени функционери, острашћени партијаши…, квази новинари, шићарџије, али и озбиљно поремећене личности, постајали су, преко ноћи, свеприсутни и значајни чланови друштва. На тај начин перманентно је увећавано гласачко тело чије су језгро чинили безосноваци и основци којих је по званичним подацима око два и по милиона уписаних у бирачке спискове.

Број власника „партијских докумената“ свакодневно се увећавао, јер је напредна чланска карта постала важнија од личне.

Непрестана прича о успесима владајућег режима деловала је као опијум на одређене слојеве друштва и, такође, доприносила повећању броја потенцијалних гласача. Једноставно, постоје људи који више верују „новинама и телевизији“ него свом новчанику и животном стандарду.

Спровођен је план општег затупљивања нације, а паралелно са тим стимулисан је „извоз у иностранство“ паметних и образованих.

У јавности је заживело схватање да ће у Србији остати само они који немају где и како да оду.

Систем школства је максимално деградиран, а на највишем, факултетском нивоу, преферирано је мега-тренд-унион-сингидунум „образовање“.

Куповина диплома, по угледу на највише државне функционере, довела је до огромног броја факултетлија са званично важећим степеном образовања – али без стварног знања.

Србија је и током 2015. године наставила да тоне у бездан.

Елем, пре неколико недеља, на једном књижевном догађају у Атини, донедавни аташе амбасаде Грчке у Србији, господин Петрос Царухис, упитао ме је „уочавам ли, као странац, огромну кризу кроз коју пролази Грчка?“.

Одговорио сам, у духу посебности тренутка који сам управо проживљавао…. Било је то неколико куртоазних речи.

Касније смо, по окончању догађаја, сви заједно прошетали Колонакијем у правцу Плаке.

Улице су кључале од живота.

Атина је горела у претпразничном пламену и мирисала на поморанџе.

На огромној бини, на тргу Синтагма, смењивали су се бендови свирајући рок или џез музику.

Никада нисам видео толико Деда Мразова на једном месту.

Пси луталице, подгојени и крупни, дремали су по ћошковима.

Чинило ми се да на огромним ужареним лампионима видим ликове богова са Олимпа.

Не знате Ви шта је криза, господине Царухис, помислио сам.